VICOTEKA

Pričaju dve plavuše:
• Jesi li čula da je Peru odžačara udario auto?
• Strašno! Više nismo sigurne ni na krovu!

Pričaju dva prijatelja:
• Zašto ti je oko plavo, prijatelju?
• Udarila me žena.
• Zašto?
• Obratio sam joj se sa TI ...
• I zato te tuče?
• Tuče, tuče ... Ležim ja pored nje, ona me gurka i kaže: - Dušo, mi odavno nismo imali seks, - a ja joj kažem: - Ne MI, srećo, nego TI.

Prodajem lep padobran, neotvaran, jednom korišćen. Malo zamrljan.

Uvek sam sređen i doteran ... kiša me opere ... vetar me osuši ... a život me pegla ...

Umre plavuša, dođe kod Svetog Petra i samo što su počeli razgovor začuje se strahovit vrisak.
• Auuu, šta to bi? - upita ona.
• Ma ništa, ništa, samo prave nekome što ide u raj, rupe na leđima, za krila - odgovori Sveti Petar.
Plavuša se malo smiri, kad opet se začuje vrisak.
• O Bože, pa šta je sad opet?
• Ma ništa, ništa, sad prave rupe za postavljanje oreola oko glave.
• Joj, ja ovo ne mogu da podnesem ... Ja bih da idem u pakao!
• Ali, tamo će Vas silovati i iskorišćavati!
• Pa dobro, ... za to već imam napravljene rupe ...

Fali se Mujo Hasi:
• Jarane, juče sam bio kod Fate u stanu, kad odjednom nestade struje!
• I šta je bilo ...?! Jesi li iskoristio situaciju? - znatiželjno će Haso.
• Jesam! Maznuo sam joj kompjuter!

Legnu Fata i Mujo u krevet. Mujo počne milovati Fatu po grudima i kaže:
• Kad bi ove sise mogle nositi mleko, ne bi nam uopšte trebale krave.
Zatim joj počne milovati zadnjicu i kaže:
• Kad bi ova guzica mogla nositi jaja, ne bi nam trebale kokoške.
Tada ga Fata uhvati za mlitavu muškost i kaže:
• Kad bi ovaj tvoj mogao stajati pravo, ne bi nam uopšte bio potreban tvoj prijatelj Haso.

Izlazi Fata iz salona za lepotu i krene prema Muji koji je čeka na obližnjoj klupici. Kad je došla bliže Mujo je pogleda i reče:
• Ajde, ... pa barem si pokušala.

Sa kim životinje idu na godišnji odmor?
• Lav ide sam.
• Tigar povede ljubavnicu.
• Majmun ide sa ženom.
• A magarac povede još i taštu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sedi Mujo u fotelji pred televizorom, pije pivo i gleda film, zamisli se, pa pozove Fatu.
• Fato, nešto me muči – šta će biti sutra ako ja umrem?
• Subota, moj Mujo, subota ...