VICOTEKA

Kada si sudbinski vezan za neko ime:
• Otac mi se zvao Laza
• Ženi trudnoću vodio Laza ginekeolog
• Sin mi se zove Laza
• Omiljeni mesar u kasapnici preko puta zove se Laza
• Ustanova iz koje ovo pišem zove se Laza ...

Milojku je rođendan i Smiljana ga pita šta bi želeo kao poklon. Milojko će:
• Pušku.
• Ne, puška nikako!
• Ipak, ja bih pušku ...
• Rekla sam ti, Milojko, puška NE!
• Ali ja bih pušku.
• Poslušaj me i odaberi nešto drugo!
• Ipak, ja želim pušku.
• Rekla sam ti, puška nikako! Pa, jebote - ko ovde odlučuje, a?!
• Ti. Ali, kad bih imao pušku ...

Hteli Peričini roditelji da se kresnu, pa njega poslali na terasu da im priča šta se dešava napolju. Stoji Perica na terasi i priča:
• Eno vidim jednog čiku sa šeširom, ... neka deca igraju fudbal, ... komšinica ide u prodavnicu, ... vidim susedni soliter, ... a eno ga Ivica na terasi, mora da se i njegovi opet jebu.

• Jesi li igrao poker? - pita Fata Muju.
• Nisam, matere mi! - odgovori on.
• Dobro, 'ajde da večeraš. Kol‘ko ćeš sarmi?
• Tri pa jednu!

Sreli se Mujo i Haso na čaršiji pa otišli u kafanu na rakijicu, i nakon nekog vremena počne Mujo da hvali Fatu:
• Haso, bolan, moja ti je Fata jako brižna i baš me ono pravo voli!
Haso ga zbunjeno pogleda i upita:
• A jel'? A kako to?
Mujo se isprsi:
• Guzim ti ja nju sinoć, guzim, ... oznojio se sav, kad ti moja Fata men' kaže: Joooj, Mujo, kako si se oznojio, mog'o b' se pre'ladit', da bar ima 'ko da te malo odmijeni ...

Srela se Fata u gradu s prijateljicom, a ova će odmah:
• Fato, bona, znaš li da se priča da te Mujo vara?
Fata slegne ramenima:
• Znam, bona, znam i s kim, al ne znam, boga mi, s čim!

Sede Mujo i Haso na obali, pecaju i pijuckaju pivo.
• Mislim da ću morati da se razvedem - reče Mujo - žena sa mnom već dva meseca ne progovara ni reč.
Haso otpije gutljaj pa će:
• Razmisli, nije lako opet naći takvu ženu.

Kaže Perica mami:
• Mama, tata je opet pijan.
• A otkud ti to znaš?
• Pa, eno ga, brije ogledalo.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

• Dobar dan! Ja sam komšija sa sprata ispod Vas. Zamolio bih Vas da kažete svojoj ženi da bude malo tiša kad vodite ljubav. Ne mogu više svake noći da slušam "To, Jovane", "Još Jovane".
• Bojim se da ste pogrešili stan. Ja sam Aleksa i stalno radim treću smenu!