VICOTEKA

Kada si sudbinski vezan za neko ime:
• Otac mi se zvao Laza
• Ženi trudnoću vodio Laza ginekeolog
• Sin mi se zove Laza
• Omiljeni mesar u kasapnici preko puta zove se Laza
• Ustanova iz koje ovo pišem zove se Laza ...

• Halo, da li je to Telekom?
• Da, izvolite ...
• E, pušite mi ga.
• Gospodine, vidimo ko zove.
• Super. Sad znate i kome!

Putnik pita zgodnu stjuardesu:
• Kako Vam je ime?
Stjuardesa odgovara:
• Mercedes, gospodine!
• Lepo ime. Ima li ikakve veze sa Mercedes Benzom?
• Samo cena, gospodine!

Pitali Fatu:
• Fato, koju ti kontracepciju koristiš?
• Kantu - odgovori Fata.
• Kakvu kantu bona Fato, nije to kontracepcija?
• Jes' ba bogami ... znaš ti mog Muju, da je nako malešan, pa se mora popeti na kantu kad me jebe ... kad ja njega vidim da zakovrne očima, ja šutnem kantu!

Koja je najbolja preventiva protiv svinjskog gripa?
• Oteraš krmaču od kuće i pređeš na piletinu.

Negde u paralelnom univerzumu Nemac juri srpske papire, a Japanci i Kinezi tetoviraju slova naše ćirilice ...

Leži sarma u stomaku, a odozgo pristiže vino:
• Šalje me Vasa odozgo, ja bih da prilegnem.
• Pa dobro, lezi - reče sarma.
Prođe malo vremena, tek eto ti opet, ide vino:
• Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem.
• Pa dobro, lezi i ti - misli se sarma.
Kad ne prođe malo vremena, ide još jedno vino.
• Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem.
• More, odoh ja gore da vidim tog Vasu ... - reče Sarma!

Pre neko veče izašao sam sa prijateljima u noćni provod. Bilo je odlično i ubili smo se pivom. Znao sam da sam mrtav pijan i uradio sam nešto što nisam uradio godinama - otišao sam kući autobusom. Da au–to–bu–som! Stigao sam kući bezbedno i bez nevolja!
P.S.: Ovo me stvarno oraspoložilo budući da nikada ranije nisam vozio autobus!

Brakorazvodna parnica:
• Gospodine sudija, ja stvarno ne mogu da spavam sa tom ženom!
• Ajde ne lupaj, ceo grad može, samo ti ne možeš ...

Zauzet muški WC i Crnogorac uđe u ženski. 
Naiđe žena i vikne: 
• Au, iju!! 
A Crnogorac viknu: 
• Ne boj se jadna, držim ga.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...