VICOTEKA

Cezar:
• Zar i ti sine Brute?
Zemunac:
• Zar i ti sine brate?

Venčali se Lala i Sosa. U crkvi sve bilo kako treba. Došlo vreme i za prsten.
• Prsten - traži popa od Lale.
Lala gleda u oltar. Priskače kum i kaže:
• Oče popo, znate, Lala je prigluv. Morate vikati!
Neće popa da pravi galamu u svetom hramu, pa da bi objasnio šta traži, poče da kažiprst desne ruke provlači kroz krug između palca i kažiprsta leve ruke. Lala gleda, gleda, pa mu sinu:
• Aaaa to, oče popo! Jesam, jesam, nekol'ko puta!

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog:
• Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan?
• Dva - odgovori ovaj.
• Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno.
• Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.

Komšija se posvađao sa ženom i isključio wi-fi.
• Pa komšo, brate, kakve veze ja imam sa vašom svađom?

Razgovaraju dve prijateljice:
• U ovoj vazi je pepeo moga muža!
• Oh, nisam znala da je umro!
• Ma nije umro, samo ga mrzi da ustane i uzme pepeljaru!

Zašto žene nikad ne prenose fudbalsku utakmicu?
• Zato što igrači ne mogu da trče onoliko koliko žene mogu da pričaju.

• Po jednom istraživanju, stanovnik Šumadije u proseku prepešači oko 1500 kilometara na godišnjem nivou!
• Po drugom istraživanju, stanovnik Šumadije popije prosečno oko 90 litara alkohola na godišnjem nivou.
• Iz priloženog se može zaključiti da prosečan Šumadinac troši 6 litara na 100 kilometara.

Danas radnici istovaraju neku robu iz kamiona, ja stanem kraj njih i zapalim cigaru, ko ga jebe, ... neka narod misli da sam im šef!

Sine, kako je bilo na ispitu?
• Pobožno.
• Kako to?
• Fino, profesor pita, ja se krstim - ja odgovorim, profesor se krsti.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!