VICOTEKA

Cezar:
• Zar i ti sine Brute?
Zemunac:
• Zar i ti sine brate?

U gradskom autobusu velika gužva, a neka baba se sa zadnjeg sedišta dere:
• Ima li doktora u autobusu?
Doktor, koji je sedeo napred, gura se kroz masu, staje ljudima na noge, pada jer se autobus ljulja i napokon stiže do babe i kaže:
• Ja sam doktor, kome treba pomoć?
Baba pogleda ka ukrštenici na krilu i reče:
• Bolest, tri slova ...

Otišao čovek kod čarobnjaka i pita ga može li da poništi kletvu koja je bačena na njega.
• Zavisi - kaže čarobnjak - ako se sećaš tačnih reči ...
• Kako se ne bih sećao: "Sada vas proglašavam mužem i ženom ...".

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu?
• Jašta, nego imam!
• De, daj da upišem ...
• Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

Kauboj u nekoj vukojebini ulazi u salun. Za šankom konobarica, prsata plavuša, a okolo ni žive duše.  Kauboj pogleda cenovnik:
• kafa ...... 1 dolar
• sok ........ 2 dolara
• sendvič ... 3 dolara
• drkanje ... 15 dolara
Kauboj još jednom pogleda oko sebe ... nikoga osim konobarice. Pozove konobaricu:
• Gospođice, recite mi, ko obavlja ovo dranje za 15 dolara?
• Ja, naravno, a ko bi drugi.
• Onda, ... dušo, operi dobro ruke, jer ja bih jedan sendvič!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Razgovaraju dve plavuše:
• A onda mi je rekao kako je prvo mislio da sam farmaceutkinja! Znaš li šta je to?
• Ne znam.
• Nisam ni ja znala, ali sam mu za svaki slučaj opalila šamar.

Pita baka Pericu:
• Zbog čega si tako crven u licu?
• Trčao sam da prekinem tuču - uzbuđeno će Perica.
• To je baš lepo od tebe. A ko se tukao?
• Ja i još jedan dečak.

Bili Italijan, Francuz i Bosanac i prepirali se, ko na bolji način dovede žensku do ludila.
• Ja počnem da joj ližem ruku, penjem se do vrata, a onda silazim dole. Tada svaka ženska poludi do daske - kaže Italijan.
• Ja joj ližem nožne prste, a zatim sve višlje. Dok dođem do one stvari, ona definitivno otkači - kaže Francuz.
• Ja to prosto, onako seljački, samo guraj-vadi - kaže Bosanac.
• I kada ona poludi? - pitaju ovi Bosanca.
• Pa kad ga obrišem o zavesu ...

Perica dobio od oca klavir, ali mu sviranje baš nešto ne ide. Da bi ga stimulisao, otac mu kaže.
• Perice, za svaki čas sviranja imaš hiljadu dinara.
Perica odgovara:
• Malo je to ćale, komšija daje dve  hiljade da ne sviram.

Koji auto možeš da voziš 120 km/h po neasfaltiranom putu?
• Službeni.