VICOTEKA

Vozio se Piroćanac taksijem, iznenada otkazaše kočnice na kolima a taksista se uspaniči i povika:
• Upomoć! Upomoć! Upomoć!
Piroćanac će taksisti:
• 'Ajde bre šta se dereš, prvo zaustavi taksimetar pa onda zovi u pomoć!

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u ovom gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapša vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurla, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari u autobus, uspaničen vrišti i dalje, pope auto na pločnik, jedva izbegnu pešake i zaustavi auto tek santimetar ispred izloga. Na to će putnik:
• Molim Vas, oprostite, nisam ni slutio da bi Vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verovatno često pljačkaju!
Mujo odgovori teško dišući:
• Ma idi u pizdu materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Prethodnih 20 godina vozio sam mrtvačka kola.

Žali se Haso Muji:
• Hoću da kupim psa, Fata mi ne da ...
• Misliš da pas hoće?!

• Pametan muškarac + Pametna žena = Romansa!
• Pametan muškarac + Glupa žena = Afera!
• Glup muškarac + Glupa žena = Dete!
• Glup muškarac + Pametna žena = Shopping!

Perica:
• Učiteljice, ne bih da vas plašim, ali mi je tata juče rekao da, ako kući donesem još jednog keca, neko će da dobije ozbiljne batine.

Zapalio se Crnogorac za zgodnu devojku i pozove je na spoj u parku. Nađu se oni u parku, sednu na klupu, pa će Crnogorac:
• Mala, ja'l viđu ono cvijeće tamo?
Devojka potvrdno klimnu glavom, a on nastavi:
• Uberi ga, za tebe je!

Mujo pita Fatu:
• Fato, da li ti je neko rekao da si prelepa?
• Nije.
• Ma boli te kurac, bar imaš iskrene prijatelje!

Kad god upoznam dobru ribu, ili je ona udata, ili sam ja oženjen.

Kao mali, bojao sam se mraka. Sada, kada vidim račun za struju, bojim se svetla.

Došli đaci u zoološki vrt. Stoje i gledaju životinje. Odjednom, jedan jarac skoči na kozu. Deca gledaju, a Milica priđe učiteljici i upita:
• Učiteljice, zašto je jarac skočio na kozu?
• Pa, da bolje vidi travu, nebo, ptice, ...
A Perica će na to:
• Kakva trava! Šta pričate, učiteljice, njemu se sve pomračilo, on sada ništa ne vidi.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.