VICOTEKA

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će:
• Dobar dan, profesore.
Perica kaže:
• Dobro veče, profesore.
Jovica pita:
• Zašto veče?
A Perica će:
• Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

Mrzim dobre ideje, ... ne mogu da ih smislim!

Razgovaraju dva pomfrita:
• Hajde da vodimo ljubav! - predloži jedan.
Na to će drugi pomfrit tužno:
• Ne mogu, imam kečap.

Pita muž ženu:
• S kim si pričala dva sata pred vratima?
• S komšinicom, nije imala vremena da uđe.

Učiteljica pita decu:
• Da li Bog postoji?
• Da, postoji?
• Možete li ga videti?
• Ne.
• Možete li ga dodirnuti?
• Ne.
• Pa, onda on ne postoji
Perica upita učiteljicu:
• A, učiteljice, imate li vi mozak?
• Imam.
• A, možete li da ga dodirnete?
• Ne.
• A, možete li da ga vidite?
• Ne.
• Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?

Zatekao Perica oca u intimnom položaju sa sobaricom. Dok se otac vrpoljio pred njim, sin je stajao mirno i zamišljeno ga posmatrao.
• O čemu sad razmišljaš? - upita ga otac.
• Pa, čini mi se da ima još pola sata do zatvaranja radnje u kojoj prodaju bicikle!

Pita doktor pijanca kome se tresu ruke:
• Puno pijete?
• Ne, pola prospem.

Šta je hrabrost?
• Kad na svojoj svadbi naručiš pesmu: - Nije život jedna žena.

Ima toliko ljudi na svetu koji ovce nisu ni videli, ali ih ništa ne sprečava da se ponašaju kao čobani.

• Komšinice, čuo sam da ti se ćerka udala. Kako joj je u braku?
• Odlično! Muž joj kupuje bunde, vodi je na letovanje ...
• A i sin ti se oženio, kako je on?
• Nikako! Ne pitaj! Oženio je neku zmiju! Te kupi joj bundu, te vodi je na letovanje ...!

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.