VICOTEKA

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će:
• Dobar dan, profesore.
Perica kaže:
• Dobro veče, profesore.
Jovica pita:
• Zašto veče?
A Perica će:
• Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

Anketa, negde na ulici:
• Da li očekujete bolji život u 2017-oj godini?
• Da! Sigurno će da puste na RTS-u.

Utrči Haso u kafić:
• Mujo! Neko ti je ukrao auto!
• Jesi li video ko je to bio?
• Ne, ali zapisao sam registraciju.

• Doktore, ovo je moja žena - kaže čovek psihijatru - ona ima kompleks da joj neko stalno krade haljine.
• Kako ste došli do tog zakjučka?
• Pa, ona je čak iznajmila nekog čoveka da joj čuva haljine, ... video sam ga sinoć u ormaru, kad sam došao kući.

Vozi se Lala u kolima i zaustavi ga policajac. Priđe policajac vratima kad Lala zareži na njega. Policajac počne da se povlači, a Lala će na to:
• Šta se bojiš, zar ne vidiš da sam vezan?

Ciga otvorio radnju za farbanje automobila. Prilazi mušterija i upita:
• Kakva ti je garancija?
A Ciga će na to:
• Tri kiše, brate!

Uvodi plavuša struju u kuću. Pita je električar:
• Hoćete li visoki ili niski napon?
Plavuša odgovori:
• Vidite, ja bih taj visoki - da mi ga deca ne dohvate!

Kako Ciga organizuje orgije?
• Mirno u krugu porodice!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Budi se čovek kasno popodne, posle dočeka Krsne slave, sav mamuran ... Posle posete kupatilu, nekako se dogega do dnevne sobe gde mu žena prinese kafu ...
• Šta se sinoć dešavalo, ničeg se ne sećam ... Je l' bilo gore nego što mislim?
• I gore od toga, napio si se k'o svinja, ispovraćao se direktorovoj ženi  na haljinu, a onda si svom šefu, njegovom šefu i samom generalnom direktoru rekao da su majmuni, nesposobni kreteni, lopovi ...
• Uh, ... i šta je onda bilo?
• Onda te je generalni otpustio, naravno.
• Eee, ... jebeš ga!
• Jesam, ... danas. ... Vraćaš se na posao u sredu ...

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!