Još je bio u celofanu

Udala se plavuša. Posle prve bračne noći mladina prijateljica je upita: • I, kako je bilo? • Jao slatka moja, bilo je super, fantastično, ... a tek ona stvar! • Ju, ... šta mu je? • Ma, ništa mu nije, nego je nov, novcat! • Kako znaš? • Pa još je bio u celofanu!

Kako plavuša pravi pekmez? • Tako što ljušti krofne!

Razgovaraju majka i ćerka: • Mama, ... ja hoću da se udam. • Ne može! Dva puta si se udavala. • Ali mama ... • Ništa 'ali mama', ne može i tačka. • Ali mama, ... neću dugo.

Idu dva muškarca ulicom i do njih se dokotrlja glava neke žene, a jedan dreknu: • Gde ćeš ženska glavo!?

Advokat upitno pogleda čoveka koji mu je rekao da hoće da se razvede od žene: • Zašto hoćete da se razvedete? • Zato što me je nazvala kretenom. • To nije dovoljan razlog za razvod. Ne mogu da prihvatim vaš slučaj. Čovek se, međutim, ne obeshrabri, već ode drugom advokatu i njemu ponovi istu priču. Ali, i taj odbije da prihvati slučaj smatrajući da reč kreten, iako zvuči kao teška uvreda, nije dovoljan razlog za razvod. Čovek se ni tada ne obeshrabri nego se nađe i u trećoj, pa i u četvrtoj advokatskoj kancelariji. • I ja, isto, mislim da reč kreten nije dovoljan razlog za razvod - reče mu i četvrti advokat - ali da čujemo priču do kraja ... • Evo šta je bilo. Pre neki dan vraćam se ja kući, otvaram vrata, ulazim u spavaću sobu i zamislite šta vidim: na sofi leži moja zena, a kraj nje nepoznat čovek, potpuno goli, ... ja zaprepašćen: Karolina - viknem - šta to radiš?! A ona meni na to mirno: Zar ne vidiš, kretenu?

Devojka ostavlja verenika: • Stvarno ne mogu više biti verena za takvu stipsu! Evo ti tvoj prsten! • A gde je kutijica?

Žene su kao tiket sportske prognoze. Ubodeš deset, ali te jedna zajebe za sve pare.

Čitavog dana šef traži jednog radnika po pogonu, ali on kao da je propao u zemlju. Tek pred kraj radnog vremena nađe on njega i kaže mu: • Pa, gde si ti? Čitavog dana te tražim i ne mogu da te pronađem. • Eee, šefe, danas je teško naći dobrog radnika.

Imam novca da uživam lagodno, komotno, bezbrižno i da mi ništa ne fali do kraja života ... ako umrem odmah!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Razgovaraju dva pijanca u kafani: • Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama. • U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.