Još je bio u celofanu

Udala se plavuša. Posle prve bračne noći mladina prijateljica je upita: • I, kako je bilo? • Jao slatka moja, bilo je super, fantastično, ... a tek ona stvar! • Ju, ... šta mu je? • Ma, ništa mu nije, nego je nov, novcat! • Kako znaš? • Pa još je bio u celofanu!

Ide ciga ulicom i plače. Sretne ga prijatelj i pita: • Ša ti je? • Umreo mi tata ... • A je l` ti baba živa? • Jeste, a što pitaš? • Pa, napravi drugog tatu!

Došla ženska u policijsku stanicu i hoće da registruje auto. Kaže radniku na šalteru: • Molim vas, ja sam lezbejka i hoću da imam roze tablice! • To ne, neće moći. Uzmite ove bele tablice. • Ali ja sam lezbejka i hoću da imam roze tablice! • NE MOŽE. Svi imaju bele! • Je li, a kako pederi imaju plave?!

Putujući trgovac kuca na vrata. Otvara mu klinac sa cigaretom u ustima i čašom viskija u ruci. Trgovac ga upita: • Zdravo, mališa. Jesu li ti tu mama i tata? • A šta misliš?

Majka šiša sina, a on opirući se viče: • Neću frizuru kao tata! • Moraš sine, svi pričaju da ličiš na komšiju ...

Prodaje seljak petla na pijaci. Prilazi mu kupac: • Dobar petao, nema šta! A penje li se na kokoške? • Da, da, penje se! I ne samo na kokoške, nego i na guske, patke, koze, ... Pre neki dan popeo se i na psa! • Pa zašto ga onda prodaješ?! • Od juče me nešto čudno gleda.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sin pita oca: • Tata, zašto hirurzi za vreme operacije nose one maske preko lica? • Da ih pacijent ne prepozna posle operacije!

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine? • Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Fata se tužno obrati Muji: • Mujo, pa ti mene uopšte više ne voliš. Nekada si mi redovno donosio cveće, a sada ništa! • Pa, ... ne radim više na groblju - odgovori Mujo.

Hvala banci što su nam omogućili da ponovo stanemo na svoje noge ... oduzeli su nam auto!