Your ticket, please

Pita kondukter osobu u vozu: • Je l' imate kartu? • What? • Kartu, molim. • Excuse me? • Kartu! • I don't understand. • Your ticket, please. • Šta?

Razgovaraju dve Cigančice od 13 godina. Prva kaže: • Ja već imam dečka, a šta ti čekaš? • Ja čekam bebu!

Trčali Crnogorac i Italijan na sto metara. Italijan pobedio. Radio Podgorica javlja: • Veliki uspeh, drugo mesto za Crnu Goru, takmičar iz Italije na cilj stigao pretposlednji!

Pita mali Ciga tatu: • Tato, šta je to demokratija? • Demokratija ti je, sine, kada svi beli rade, a mi samo sedimo i dobijamo pomoć samo zato što smo Cigani ... • Ali, zar ih to ne nervira? • Pa, nervira ih, ali to više nije demokratija, već rasizam ...

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom! • Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude. • Ali mama, godine nisu važne! • Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

Mujo viče: • Konobar, ja ne znam kako da se odbranim od ovoliko devojaka, svaki čas neka druga prođe pored mog stola ... • Gospodine, seli ste pored WC-a!

Kad Jorgovanka kaže da je dinar stabilan, evro skače od sreće.

Ide policajac ulicom i kaže mu Perica: • Pozdravio te Đuro. • Koji Đuro? • Koji ti je tur'o. Tako Perica zezne policajca par puta, ovaj se požali inspektoru, pa mu kaže inspektor: • Ti sad njega zajebi, kaži mu pozdravio te Pero, kad on pita koji Pero, ti kaži onaj koji te der'o. Sutran naiđe policajac na Pericu, pa kažee: • Ej mali, pozdravio te Pero. • Znam, rek'o mi Đuro. • Koji Đuro? ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Dobio Mujo pilotsku dozvolu pa poveo Hasu helikopterom da razgledaju panoramu grada. Helikopter pao, nađena crna kutija i ustanovljeno je da su poslednje reči izgovorene u kabini glasile: • Mujo, matere ti, gasi taj ventilator, ubi nas promaja!

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva. • E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova. • Nemoj bre gazdo, sramota. • Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav. • Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže. • Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo. Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše: • Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva. Tek će Ciganka: • Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!