VICOTEKA

Mladić pita plavušu:
• Jesi li pre mene s nekim hodala?
Plavuša će na to:
• Nisam, svi su imali auto!

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Zeka sakrije flašu votke ispod jele i napiše:
• Ovo nije votka.
Sledećeg dana vrati se pod jelu i vidi da nema flaše, a na papiru piše:
• Jež je nije uzeo.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

• Čini mi se da si ti lud!
• Ne!
• Šta ne?
• Ne čini ti se!

Mali Perica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka:
• Gde si bio, sine, do sada?
• Bio sam sa Maricom u parku.
• A što si tamo radio?
• Znaš, mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli da se ljube, pa smo i Marica i ja počeli da se ljubimo.
• I onda?
• Onda je čika onoj teti skinuo bluzu i počeo da joj ljubi cice, pa smo to uradili i Marica i ja. Zatim joj je digaoo suknju i skinuo gaćice, pa smo isto uradili Marica i ja.
• I što je onda bilo? - upita već zaprepašćena majka.
• Paaa, onda su njih dvoje otišli u grmlje, ... a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Napala banda puževa kornjaču. Došla policija i pitala kornjaču šta se dogodilo, a ona odgovori:
• Ne sećam se. Sve se odigralo previše brzo.

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče:
• Tajo, tajo, udajem se!
Lala se zbuni i upita:
• Ta za koga se udaješ?
Anđelka veselo reče:
• Za Spiru iz tvoje firme!
Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče:
• Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te!
Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata:
• Tajo, tajo, udajem se!
Lala za svaki slučaj upita:
• Ta za koga sad?
Anđelka veselo ispali:
• Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme!
Lala se opet počeša i reče:
• Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi!
Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve:
• Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca!
Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče:
• Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže:
• Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu.
Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda:
• Šta se smeješ?
A zeka će:
• Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Objavili Crnogorci rat Kinezima i skupili se na jednom mestu da malo porazgovaraju. Jedan Crnogorac pita:
• A, đe je ta Kina?
Drugi odgovara:
• To je tamo daleko, iza sedam mora i sedam gora.
• A, kol`ko nji` ima?
• Oko dvije milijarde.
• Auuu, a đe da sahranimo tol'ki narod?