Ona ženska stvar

Ona ženska stvar je kao diploma - neko se muči ceo život da dođe do nje, neko je kupi za sitne pare, a neko je dobije na lepe oči ...

Zašto zebra navija za Partizan? • Zato što je konj!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

• Draga, pozvao sam direktora na večeru. • Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška. • Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak! Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče: • Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem? • Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja: • Šta sad da radim, poješće me blam? Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže: • Ma, ni blizu.

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica: • Mama je bolesna, otišla sam kod nje. On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica: • Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj. Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu: • Sanjaj o meni. Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu: • Kuda? Kuda?

• I, ... čime se ti baviš? • Pa, trgujem ljudskim organima. • Šta se sa tim zajebavaš, imaš li ti srca? • Uf, nestalo, možda bude sledeće nedelje ...

Severno Kosovo. Albanac pozvoni Srbinu: • Dobar dan, komšija, koljiko oćeš za tvoja kuća? • Paa, ... da kupim neki lep stan u Nišu i da ne brinem puno – dva kila zlata! • Evo tebi četiri kiljograma u zljatu! • A zašto toliko? • Idi kupi stan u Ljubljana, da te ne seljim dvaput!

Ulazi pijan čovek u taksi i kaže vozaču: • Vo o ... vozi me pravo kući. • Da li biste mogli da budete malo precizniji? • Da, na ... naravno, ... u spavaću sobu.

Udala se devojka sa velikom dioptrijom. Srećni mladenci otišli na medeni mesec, a kad su se vratili, mladina majka uzbuđeno zove lekara: • Doktore, molim vas, dodjite brzo! Vi znate da moja kći nikada nije volela da nosi naočare. E, upravo se vratila sa medenog meseca. • Pa dobro, ništa strašno, neka dođe kod mene u ordinaciju i videćemo o čemu se radi. • Kako nije strašno, doktore? Ovaj sa kojim se vratila, nije onaj sa kojim je otišla!

Razmišlja Mujo naglas: • Kada ne možeš nekog da pobediš, ti mu se pridruži. I šta sad da radim, da letim sa komarcem i ujedam ukućane?