Karamazov

Kako se na ruskom kaže vazelin? • Karamazov

Šta je to peh? • To je kad posadiš pet hektara duvana, bude odlična berba, a žena popuši komšijin.

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu: • Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Uđe mali Perica roditeljima u spavaću sobu i kaže: • Tata, ti si prava škrtica. • Zašto sine? • Kad komšija spava sa mamom, uvek mi da 10 eura, a ti nikad ništa!

Nisu svi iste sreće, ... nekog u kafani pogodi pesma, a nekog flaša ...

Ode Mujo na more i uspe mu da zavede plavokosu strankinju i odvede je u hotel. Krene sa predigrom, pa na glavni deo, i posle dva sata završi posao. Pošto je znao malo engleski, pita je: • You finish? • No - odgovara ona. Šta će Mujo, krene opet da je obrađuje, smišljajući usput nove poze. Posle tri sata, sav znojav, upita je: • You finish? • No - opet će ona. Mujo u neverici, ali ne želeći da osramoti svoje Bosance, poslednjim atomima snage krene opet u akciju. Posle četiri sata, sav iscrpljen i bez daha, prošaputa: • You ... you finish? • No... I’m Swedish!

Dođe Perica kući i kaže mami: • Danas smo imali veronauku u školi, ali meni ništa nije jasno. Da li je Bog muško ili žensko? • Pa Bog je i jedno i drugo, sine – reče mama. • A, dobro. A da li je Bog crnac ili belac? • I jedno i drugo, sine. • Dobro, mama, a da li je onda Majkl Džekson Bog?

Kaze Perica tati: • Tata, danas kada je učiteljica u školi postavila pitanje jedini sam ja digao ruku! • Koje je pitanje bilo? • Ko je razbio prozor!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Žao mi je, ali moram da te osudim zbog proizvodnje i prodaje rakije! - reče sudija Milisavu. • A ko me video da proizvodim rakiju? - upita Milisav. • Nisu te videli, ali su ti u podrumu pronašli za to potreban alat! • Onda me osudite i za silovanje! • Zašto za silovanje? • Pa, imam i za to potreban alat!

Brak je udruživanje dvoje ljudi, radi rešavanja zajedničkih problema, koje inače ne bi ni imali da se nisu udružili.