Dali su mi korišćen

Mujo se jada Hasi: • Prodao sam ajfon ... • Prodao!? Pa, što tako brzo, ... tek si ga kupio ... ? • Ma pusti, prevarili su me, dali su mi korišćen, ... jabuka je bila zagrižena!

• Kako ste uspeli da doživite stotu godinu? • Nikada se nisam raspravljala ni sa kim. • Ali, to je potpuno nemoguće. • Apsolutno ste u pravu.

Klinci u školi dobili zadatak da naprave nešto na temu "Za svaki slučaj". Prva čita Marica: • Nas je u kući četvoro. Dok mama i tata rade ja i brat se nikad ne svađamo i jako smo dobri. Ipak, mama na polici drži batinu, za svaki slučaj. • Bravo, odličan sedi, 'ajde ti Lazo. • Moj brat je lovočuvar i svaki dan obilazi lovište. Kod nas nema opasnih životinja, ali uvek nosi pušku, za svaki slučaj. • Odlično, ko će dalje? Javlja se Perica: • Kao što znate, mi živimo u malom mestu. Imamo školu, poštu i crkvu. Naš sveštenik nije oženjen i neće se ženiti, ali ima kurac, za svaki slučaj.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Piju lav i vo u kafiću i zvoni lavu telefon. Kaže on: • Da draga, dolazim. I tako on završi piće i kaže da mora ići kući. Kaže njem vo: • Da, mene moja tako nazove, ne bi ja išao odmah kući. Kaže njemu lav: • Razumem ja tebe prijatelju, ali shvati, ..., ti si oženjen kravom, a ja lavicom.

Danas radnici istovaraju neku robu iz kamiona, ja stanem kraj njih i zapalim cigaru, ko ga jebe, ... neka narod misli da sam im šef!

Branilac vozača koji je naleteo na pešaka i pobegao obrazlaže pred sudom: • Gospodine sudija, povređeni je verovatno bio neoprezan. Moj klijent je iskusan vozač. Vozi više od dvadeset godina! • Ako govorimo o iskustvu - umeša se protivnički advokat - onda moram reći da je moj klijent pešak već više od pedeset godina ...

Dolazi zeka u kafanu i vidi da je neko parkirao auto na njegovo mesto, popizdi, uskače u kafanu i drekne: • 'Alo bre, ko je parkirao na moje mesto? Na to ustaje meda i kaže: • Ja sam. A zeka će na to: • Aauuuu, al' si ga parkirao, svaka ti čast!

Toliko je hladno da i Šaban Šaulić ponovo nosi periku!

Bio Ciga u ratu i stavili ga u rov. Iz rova svi pucaju, samo Ciga leži u rovu i ne diže glavu. Pita ga kapetan: • Cigo, što ti jedini ne pucaš? A Ciga mu kaže: • Gospo'n kapetan, ja ih tol'ko mrzim da ne mogu očima da ih gledam!

Razgovaraju muž i žena: • Dragi, šta to radiš? • Pravim ti stolicu. • I kada će biti gotova? • Evo, samo da ugradim utikač.