VICOTEKA

Sede četiri prijatelja u kafani i jedan naručuje:
• Konobaru, donesi če-če-če-če-če ... pet piva, pa jedno vrati!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

Došli đaci u zoološki vrt. Stoje i gledaju životinje. Odjednom, jedan jarac skoči na kozu. Deca gledaju, a Milica priđe učiteljici i upita:
• Učiteljice, zašto je jarac skočio na kozu?
• Pa, da bolje vidi travu, nebo, ptice, ...
A Perica će na to:
• Kakva trava! Šta pričate, učiteljice, njemu se sve pomračilo, on sada ništa ne vidi.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Razgovaraju kolege na poslu:
• Jesi li se pomirio sa ženom? Vidim cepate drva!
• Ne, ... to smo samo delili ormar!

Šta kaže kurton kada se ujutru pogleda u ogledalu?
• Koji li ću kurac danas da obučem?!

• Fato, ti si idiotkinja.
• Aaaa, znam to.
• Čuj? ... A kako znaš?
• Pa da sam sa udala za hadžiju, bila bih hadžinica.

Vozi se plavuša autobusom, iza nje sede dva muškarca i pokušavaju da se našale na njen račun:
• 'Ajde pokaži nam sise i daćemo ti po 50 eura.
Lukava plavuša im odgovori:
• Dajte mi po 100 eura pa ću da vam pokažem gde sam operisala slepo crevo.
Oni jedva dočekali i daju plavuši po 100 eura.
• 'Ajde sada pokaži?
U tom trenutku se autobus zaustavlja ispred bolnice i plavuša im kaže:
• Evo u ovoj bolnici ...

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!