Ti Lalo uvek pogodiš

Kaže Sosa Lali: • Ajde da ti zadam jednu zagonetku, pa ako pogodiš, vodićemo ljubav, a ako ne pogodiš, nećemo. • Ajde - kaže Lala. • Šta je to: crno je, ima četiri noge i rep, lovi miševe i vrapce, mjauče i pije mleko? - pita Sosa. • To je, Soso, krokodil - kaže Lala. • Ta ti, Lalo, uvek pogodiš.

• Ćao, šta piješ? • Beži seljaku, čekam dečka! • Seljanko, ja sam konobar.

• Šefe, kada će ženidba? • Nemam ja potrebu za ženidbom, ... ja imam dve sestre koje mi kuvaju, peru, peglaju, spremaju stan, ... • Znam šefe, ali ne mogu sestre baš u svemu da zamene ženu, ako me razumete!? • Što? Pa, nisu to moje sestre ...

Razgovaraju Mujo, Haso i Suljo: • Haso, udvaraš se, za vrijeme romantične večere, jednoj mladoj djevojci iz dobre porodice, koja je vrlo lijepo vaspitana. Odjednom, moraš otići do toaleta. Šta bi joj rek'o? • Sačekaj me sekundu, idem pišati. • To bi bilo vrlo prosto i nekulturno s tvoje strane. Suljo, šta bi ti rek'o? • Oprosti, moram otići do toaleta, odmah se vraćam. • Ovo je već bolje - reče Mujo. • A šta bi joj ti, bolan Mujo, rek'o? - upita Haso. • Ja bi rek'o: Izvinjavam se što se moram udaljiti na trenutak, draga moja, idem pružiti ruku jednom bliskom prijatelju, s kojim ću te, nadam se, imati prilike upoznati nakon večere.

Vašar je, a mali Piroćanac traži koji dinar da se provoza na ringišpilu, a otac će na to: • Kuj će ti to andrak, Zemlja se i onako za džaba vrti.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Nekada si sa ženskim gaćama mogao i auto da opereš, a danas ne možeš ni naočare da obrišeš!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pita kondukter osobu u vozu: • Je l' imate kartu? • What? • Kartu, molim. • Excuse me? • Kartu! • I don't understand. • Your ticket, please. • Šta?

Kada muškarac izgubi devedeset procenata svoje inteligencije? • Kad mu umre žena. A kad izgubi ostalih deset procenata? • Kad mu umre pas.

Nakon odgovaranja pita student profesora: • Za koliko sam odgovorio, profesore? • Za deset. Pišem jedan, pamtim nula!