VICOTEKA

Šta je to trenutak istine?
• To je kada žena skine šminku, a muškarac gaće!

Sede Dve plavuše u kafiću i razgovaraju o tome kako bi bilo dobro otići par dana na more, na odmor. Jedna se lupi po čelu i reče:
• Pa, uskoro će prvi maj, mogle bi tada, imamo dva dana slobodno!
Druga klimne glavom i odgovori:
• Dobra ideja, mogle bi.
Prva se namršti, zamisli, pa upita drugu:
• Znaš li kad pada prvi maj ove godine?
Druga otpije gutljaj limunade i odgovori kao iz topa:
• Ne znam tačno, negde petog, šestog ...

Pita parna lokomotiva električnu:
• Na koju foru si prestala da pušiš?

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno:
• Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke.
Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno:
• Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Šetali matorci uobičajeno Kalemegdanom i u neko doba sretnu se baba i deda i zaljube se na prvi pogled. Kako im se žurilo, odluče da se odmah venčaju. Taman su našli kumove i stigli pred matičara, kad baba veli:
• Moram pre venčanja da ti otkrijem jednu tajnu: Znaš, ja dole nemam ni jednu dlaku.
• Ma, ne sekiraj se ništa, - veli deda, - dok se meni digne, tebi će dlake da porastu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ne usisavajte kuću sa slušalicama u ušima. Upravo sam završio sa usisavanjem cele kuće i potom shvatio da usisivač nije bio uključen!

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti.
Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila.
Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav.
Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže:
• Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat.
Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin:
• Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Dobio policajac premeštaj u drugi grad. Morao je negde da prenoći, ali nije znao gde da ode. Došao tako u hotel i pita:
• Imate li jednokrevetnu sobu?
Recepcionar mu kaže da ima samo jedna dvokrevetna ali u njoj je već jedan šumar. Policajac pristane na tu sobu, ali napomenu recepcionaru da ga probudi u pet sati ujutro. Ujutru recepcionar ga probudi, a policajac onako sanjiv, u mraku obuče šumarevo odelo. Izašao je na ulicu i tek tada shvatio da nešto nije u redu. Udari se po glavi i reče:
• A budale od recepcionara, probudio šumara umesto mene!

• Sinko, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo draga, ja sam vozač.

Juri zeka kroz šumu, ugleda vevericu, pa joj viknu:
• Hoćeš li jedan šamar?!
• Neću! - odgovori uplašeno veverica.
Juri zeka dalje, pa vidi medu:
• Hoćeš li ti jedan šamar, medooo? - upita ga zeka nadmeno.
• Hoću! - odbrusi mu meda, iznenađen tolikim zekinim bezobrazlukom.
• Onda idi na kraj šume, tamo sam ga i ja dobio! - viknu mu zeka i odjuri dalje.