VICOTEKA

U Srbiji postoje narodni običaji kojih se svi pridržavaju:
• Za slavu - kolač.
• Za Vaskrs - jaja.
• Za svadbu - trudna mlada.
Retko koja se danas udaje na prazan stomak.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Ko kaže da u Srbiji nema reda? Red u pošti, red u baci, red u opštini, red u ambulanti, red u prodavnici, ...

Krenuli lovci u poteru za slonom i uhvate ga u mrežu. Sve to posmatrao miš, došunja se do slona i kaže mu:
• Oslobodiću te pod jednim uslovom, da mi daš da te jebem.
Slon prihvati. Miš pregrize mrežu, pobegnu obojica u žbun i baci se miš na posao. Sve to posmatra jedan majmun sa grane i zgadi mu se život, uzme kokosov orah i pogodi slona u glavu, a slon od bola ispusti krik! Tek će miš:
• Toooo, toooo, primi ga celog!

Ide lisica šumom, gladna. Sve gleda gde će šta strpati u stomak ... tek se iz jednog grma začuje:
• Kukurikuuuuuu!!!
Lisica, presrećna, skoči u grm. Kad tamo, dohvati je meda, počne da je guzi i kaže:
• Hehehehehehehe, otkad sam naučio ove strane jezike riba koliko 'oćeš!

Upala dva policajca u neku rupu, pa posle više neuspešnih pokušaja da se iz nje izvuku, jedan ljutito reče:
• Ako odavde ne izađemo za 15 minuta, ja odoh kući!

Pacijent se žali doktoru:
• Doktore, kosa mi opada. Imate li nešto da je sačuvam?
Doktor:
• Šta kažete za jednu kartonsku kutiju?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Muškarci su kao kafa. Samo dobra kafa može da te drži budnom cele noći.

Opekao ciga vrelom vodom onu stvar, a kako bi smanjio bolove, izvadi jogurt iz frižidera, sipa u čašu, pa ga umoči. To sve krišom gleda ciganka, pa se misli:
• Da sam juče umrela, ne bi znala da ga tako puni.

Šta se desi policajcu kada pojede komarca?
• Ima više mozga u stomaku, nego u glavi.