VICOTEKA

Ko je rođen kâ soko, a živi kâ kokoška?
• Crnogorac na Petlovom brdu.

Leži sarma u stomaku, a odozgo pristiže vino:
• Šalje me Vasa odozgo, ja bih da prilegnem.
• Pa dobro, lezi - reče sarma.
Prođe malo vremena, tek eto ti opet, ide vino:
• Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem.
• Pa dobro, lezi i ti - misli se sarma.
Kad ne prođe malo vremena, ide još jedno vino.
• Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem.
• More, odoh ja gore da vidim tog Vasu ... - reče Sarma!

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita:
• Gde ćeš crni Milutine ovako rano!?
Milutin odgovara:
• Ma Stanojka znaš da volim lov!
• Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava.
Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar:
• Napolju je ledeno, drvo puca!
Stanojka mu se ugura u krilo govoreći:
• A onaj moj blesavi otišao u lov!

Pita jedna plavuša drugu:
• Čime se ti baviš?
A druga odgovara:
• Režijom.
Na to će prva:
• Je li to ono: struja, voda, ... ?

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje:
• Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu.
Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora:
• Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me.
• Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Prodaje Piroćanac na pijaci pregorele sijalice. Pita ga kolega:
• Jesi li ti lud? Ko će da ti kupi pregorele sijalice?
• Će da kupe, pa će da zamene u preduzeće - odgovori Piroćanac.

Čovek se vraća kući sa poslovnog puta dan ranije. Prošla je ponoć. Vraćajući se kući pita taksistu, da li bi hteo da mu bude svedok, jer misli da ga žena vara, na šta taksista pristane, uz uslov da mu plati 100 Eura. Došavši kući, obojica se tiho ušuljaju u spavaću sobu. Muž upali svetlo, baci ćebe s kreveta i ugleda ženu sa ljubavnikom. Ljut uzme pištolj i prisloni ga ljubavniku na glavu. Žena poviče:
• Ne pucaj, lagala sam ti da sam nasledila novac. ON je platio BMW kog sam ti dala, ON je platio jahtu, ON je platio godišnje karte za utakmice, ON je platio kuću na jezeru, čak plaća i mesečne račune.
Negodujući, muž spusti pištolj, pogleda taksistu i upita:
• Šta bi ti uradio?
Taksista odgovori:
• Pokrio bih ga ćebetom, da se ne prehladi.

Stoje dvojica hipika na ulici i puše džoint. Iznenada ugledaju policajca kako ide prema njima. Prvi hipik vikne onom drugom:
• Žibe tebra, murija!
Tek će policajac:
• Stani, Žibe, čuo sam ti ime!