Crnogorac na Petlovom brdu

Ko je rođen kâ soko, a živi kâ kokoška? • Crnogorac na Petlovom brdu.

• Eee, kako si samo porasla, kad se samo setim kako si bila mala, ... pa kad si prohodala, ... pa flomasterima žvrljala po zidovima ... • Čiko... a ko si ti? • Ja tvoju majku pratim na Fejsbuku!

Učiteljica ispisuje na tabli sledeću rečenicu: • On ne voli devojke. Potom pita Pericu: • Perice, reci mi šta je "on" u rečenici? • Peder, učiteljice - odbrusi Perica.

Kaže Mujo Hasi: • Moj stariji sin potpuno liči na mene. • To je zbog uticaja genetskog faktora! • A, zašto onda mlađi liči na komšiju? • E to ti je zbog uticaja sredine!

Muž programer se vraća kući u zoru. Žena ga dočekuje: • Gde si bio cele noći?! Priznaj! • Znaš draga, jučerašnji sastanak se odužio, pa je našoj novoj sekretarici otišao i poslednji autobus. Zamolila me da je odbacim do kuće, i ja sam to i uradio. Onda sam pred njenom kućom video da je ispustila zadnja leva guma na autu, pa sam promenio točak. Sekretarica me je ljubazno pozvala u svoj stan da operem ruke, i usput mi je skuvala čaj sa rumom, pošto sam se smrzao menjajući točak ... Kad sam hteo da krenem kući, video sam da policija u njenoj ulici zaustavlja sva vozila i proverava vozače 'balonom'. Pričekao sam da odu, zbog ruma u čaju, ali njima to nije padalo na pamet. Onda je sekretarica predložila da prespavam kod nje ... i eto ... • Ne laži, barabo! Znam da si opet cele noći sedeo u kancelariji i buljio u kompjuter!

Idemo da spremamo ispit iz matematike. Tebe i mene saberemo, odeću oduzmemo, noge podelimo, pa se množimo.

Dođe Perica u crkvu da se ispovedi: • Oče, zgrešio sam. • Šta si uradio? • Spavao sam se sa kurvom. • Je l’ sa onom u knjižari preko puta? • Ne. • Je l’ sa gospođom u trafici na uglu? • Ne. • Je l’ sa konobaricom iz kafane u sledećoj ulici? • Ne. • Ma dobro, nije ni važno. Izmoli deset očenaša i nemoj više to da radiš. Izađe on na ulicu i kaže Ivici koji ga je čekao ispred: • Idemo Ivice, saznao sam tri nove adrese.

Zove Mujo Fatu telefonom: • Alo, Fato, gde si? • Eto me u Zvorniku na Savi. • Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?! • Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

• Ćao, šta piješ? • Beži seljaku, čekam dečka! • Seljanko, ja sam konobar.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Na jednom plesnom balu muškarac prilazi devojci: • Oprostite, gospođice, već sat vremena želim nešto da Vam kažem, ali se ustručavam… • Slobodno recite. • Kad god se nasmejete, poželim da Vam kažem da dođete kod mene. • Ohh, Vi ste pravi nestašni zavodnik! • Ne gospođice, ja sam zubar.