VICOTEKA

Ko je rođen kâ soko, a živi kâ kokoška?
• Crnogorac na Petlovom brdu.

Molio bih nekoga iz Vrnjačke Banje da otključa moj katanac sa mosta. Hvala.

Živka nije bila zadovoljna ljubavnim životom sa Milojicom, pa je posetu sestri u Amsterdamu iskoristila da svrati do javne kuće:
• Želim jednog visokog i kuratog crnog - rekla je odmah po ulasku!
Naravno, pošalju joj crnca. Ulazi on u sobu i u ruci drži kitu, koja mu viri do ispod kolena. Živka se prenerazi, pa mu reče:
• Joj gospodine, znate da ja imam slabo srce ...
A on će njoj na to:
• Ne brinite gospođo, kad dođemo do srca, zaobići ćemo ga!

Po izlasku iz zatvora sretnu se dva kriminalca:
• Gde si, šta radiš?
• Trenutno radim kao poštar.
• A koliko dugo nameravaš da ostaneš poštar?
• Dok ne stignu prve penzije.

Upoznaje se plavuša sa nekim likom i on se pohvali njoj:
• Ja sam plastični hirurg!
A plavuša će na to:
• Jao, a izgledate kao pravi!

Cezar:
• Zar i ti sine Brute?
Zemunac:
• Zar i ti sine brate?

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica.
• Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka.
• Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!

• Moj dnevnik ... Dan 1.
Spremna sam za ovo divno krstarenje ...
Ponela sam najlepše haljine. Tako sam uzbuđena!

• Moj dnevnik ... Dan 2.
Celi dan smo mirno plovili.
Bilo je divno, videla sam nekoliko delfina i morskih kitova.
Kako mi je divno počeo odmor!
Danas sam srela kapetana i učinio mi se zanimljiv.

• Moj dnevnik ... Dan 3.
Bila na bazenu, ronila i igrala golf ...
Kapetan me pozvao za svoj sto da večeram s njima.
Bila mi je to velika čast, bilo mi je extra.
Vrlo je zgodan i zanimljiv muškarac.

• Moj dnevnik ... Dan 4.
Bila sam u kazinu i dobila 110 eura.
Kapetan me pozvao na večeru u svoju kabinu.
Bila je to luksuzna večera, školjke, kavijar, šampanjac.
Pitao me da ostanem s njim i odbila sam poziv. Rekla sam mu da ne želim prevariti supruga.

• Moj dnevnik ... Dan 5.
Ponovo sam išla na bazen i malo sam izgorela na suncu.
Kapetan me pozvao na piće, istina je da je jako ljubazan muškarac.
Opet me pitao da li želim provesti noć s njim i opet sam ga odbila.
Tada me je uslovio, ako ne odem s njim u krevet potopiće brod!
Ostala sam skamenjena.

• Moj dnevnik ... Dan 6.
Danas sam spasila nekih 1.600 osoba ... četiri puta!
Tako sam srećna!

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe:
• Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Posle tuče na jednoj svadbi, morala je da interveniše i policija. Skupljanje izjava je u toku ...:
• Pa tako ja zamolim mladu za ples. Otplešemo jedan, muzika svira dalje i mi nastavimo. Otplešemo drugi ples, muzika dalje svira i mi opet nastavimo. Pa onda treći ...
• Dobro, skrati malo. Koliko plesova ste otplesali?
• Tako negde, posle petog plesa ustane mladoženja, zatrči se do nas i šutne svom snagom svoju mladu među noge.
• Auuu. Pa to je sigurno bolelo.
• Bolelo, bolelo, nego šta. Sve prste na desnoj ruci mi je polomio, ... mater mu blesavu.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!