VICOTEKA

Došao Mujo iz Amerike, pita ga Haso:
• Bolan Mujo, kako je u Americi?
• E moj Haso, oni su ti trideset godina iza nas! Tamo je još uvek sve dobro!

Dođe Perica u crkvu da se ispovedi:
• Oče, zgrešio sam.
• Šta si uradio?
• Spavao sam se sa kurvom.
• Je l’ sa onom u knjižari preko puta?
• Ne.
• Je l’ sa gospođom u trafici na uglu?
• Ne.
• Je l’ sa konobaricom iz kafane u sledećoj ulici?
• Ne.
• Ma dobro, nije ni važno. Izmoli deset očenaša i nemoj više to da radiš.
Izađe on na ulicu i kaže Ivici koji ga je čekao ispred:
• Idemo Ivice, saznao sam tri nove adrese.

Ulazi Vučić u kafanu i konobar ga pita:
• Sto za jednog?
A Vučić odgovori:
• Ma to su pogrešno preneli, ja to nikada nisam rekao!

Razgovaraju žena i muž:
• Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio?
• Sigurno ne bih!
• A zašto? Zar ti nije lepo u braku?
• Naravno da mi je lepo ...
• Pa, zašto onda nećeš da se oženiš?
• U redu, onda ću se ponovno oženiti ...
• Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu?
• A gde bi smo inače spavali?
• A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama?
• Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ...
• A hoće li ona da vozi moj auto?
• Ne, nema vozačku!

U vojsci bio neki vojnk kojeg niko nije mogo da zezne. Čuo za njega i kapetan pa kaže:
• Ja ću njemu da pokažem!
Sutradan ga zovne u kancelariju i ovaj dođe. Kapetan mu reče:
• Vojniče, imam posao za tebe.
Ustane kapetan, okrene se, naguzi i prdne kolko god je mogao, pa reče vojniku:
• Uzmi ovo, odnesi na poštu i pošalji na ovu adresu.
Vojnik ga samo pogleda, salutira i ode. Nakon 15 minuta on se vraća kapetanu, okrene se, skine pantalone, prdne i kaže:
• Gospodine kapetane, pošta je zatvorena, vraćam Vam pošiljku nazad!

Zapalio se Crnogorac za zgodnu devojku i pozove je na spoj u parku. Nađu se oni u parku, sednu na klupu, pa će Crnogorac:
• Mala, ja'l viđu ono cvijeće tamo?
Devojka potvrdno klimnu glavom, a on nastavi:
• Uberi ga, za tebe je!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Ne, devojko, moja vera mi ne dozvoljava da pijem!
• Zašto? Vi ste musliman?
• Ne bre, žena mi se zove Vera i ima 120 kila ...

Umre muž. Par meseci kasnije umre mu žena i dolazi u Raj. Kada je tamo ugledala muža, odmah je dotrčala do njega i rekla:
• Ljubavi, baš se radujem što ćemo opet biti zajedno!
• Ma, odjebi veštice! Pop je jasno rekao: Dok Vas smrt ne rastavi!

Zvone policajci Muji na vrata. Mujo pita:
• Ko je?
• Policija.
• Šta hoćete?
• Malo da popričamo.
• Kol`ko vas ima?
• Dvojica.
• Pa popričajte.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.