VICOTEKA

Kako se zove boginja reume?
• Koštana.

Na ribljoj pijaci:
• Pošto Karaš?
• Karam besplatno gospođo, a ovo su babuške!

Ide Lala ulicom, ispod oka mu golema modrica. Sretne ga Spira, pa ga pita:
• Ta, šta ti se to dogodilo?
• Zviznula me Sosa!
• Ta, čime tako krvnički?
• Paprikom!
• Ta nemoj me zajebavati, ne može ti njome nadenuti tolku šljivu. Kaka je to paprika?
• Konzervirana!

Dolazi Mujo kod Hase i pita ga:
• Bolan, Haso, što ti dete spava gore na regalu?
A Haso će:
• Ma ispada sa kreveca dok spava, a ja ga ne čujem kad padne ...

Mama, mama, zašto guramo auto u provaliju?
• Ćuti sine, probudićeš tatu!

Piroćanac od 90 godina umire. Na samrtnoj postelji moli svoju 60 godina mlađu ženu da silne milione koje je uštedeo pokopa zajedno sa njim jer veruje u zagrobni život i želi da na nebu troši i živi luksuzno. Na sahrani, najbolja prijateljica upita njegovu ženu da li je ispunila poslednju želju svog muža.
• Pa naravno da jesam, napunila sam sanduk čekovima, stavila mu u džep hemijsku olovku, pa neka troši koliko god želi.

Ide mali Perica ulicom i sretne jednu gospođu, pa je upita:
• Oprostite gospođo, gde je ovde javna kuća?
Gospođa mu opali šamarčinu i ode. Ide tako on dalje, sretne policajca:
• Oprostite gospodine, gde je ovde javna kuća?
Policajac mu, takođe, opali šamarčinu. Crvenih obraza Perica se vrati kući i s vrata kaže:
• Ćale, jebo te kišobran, idi sam po njega ...

Zaljubili se koza i puž, pa kaže koza pužu:
• Ja bih se udala za tebe!
A puž će na to ljutito:
• Priznaj, kurvo, to je zbog kuće!

Ženi se Mujo, ali u sredu. Pita njega Haso:
• Je l' ba, Mujo, što se ženiš u sredu, kad svi drugi prave svadbu subotom?
• A čuj što? Pa neću sebi da pokvarim vikend ...

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...