Tatko, skoncetriši se

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ. Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže: • Tatko, skoncetriši se!

Vraća se Stanojka kući iz grada i još sa vrata pita Žiku: • Žikomire, jel' ti se dopada moj novi šešir? Žika će na to: • Odličan je, zaklanja ti celo lice!

Ko umre na jesen, za njega nema zime!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Dođe Muji tašta iz Dalmacije u posetu, pa nakon par dana povuče ona kćer na stranu i tiho je upita: • Kćeri, ovaj tvoj muž, moj zet, nekako mi se čini da nije srećan kad vam ja dođem u goste? Kćer je zagrli: • Ma ne, mama, on ti je samo Bosanac. Sporo misli, znaš, ... pa će se radovati tek kad ti odeš!

Zaljubila se Fata, ali odmah u dvojicu i ne zna koji joj je draži - Mujo ili Haso. Nakon što se mučila jedno nedelju dana, odluči ona da ode kod babe gatare da joj pomogle. Upadne Fata, pričeka svoj red pa se požali: • Slušaj, bona, imam ti velik problem - sviđaju mi se dvojica momaka, Mujo i Haso. De ti men' reci koji će imat' više sreće i oženit' me? Gatara se zagleda u kuglu, pa će ispod glasa Fati: • Vidim da će više sreće imat' Mujo, jer će te oženit' - Haso!

Kada mi je dosadno, ja perem prozore ... baš me briga šta drugi ljudi u autobusu misle!

Volite svoje žene, jer nikada ne znate šta mogu da Vam stave u večeru.

Dolazi čovek u Biro za zapošljavanje i pita: • Imate li neki posao za mene? • Naravno! • Kakav je to posao? • Odličan! Imaćete svoju kancelariju, sekretaricu i svog ličnog vozača, a plata će Vam biti 2.000 eura. • Je l' Vi to mene zajebavate? • A ko je prvi počeo?

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine: • Hej, kako si? Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo: • Ide nekako, dobro sam! A drugi tip je upitao: • I, čime se baviš? Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio: • Uhhh, putujem, baš kao i ti! Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje: • Mogu li doći kod tebe? OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu: • Ne, ... trenutno sam zauzet nečim! Tada začuh tipa, ... nervoznog: • Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!