VICOTEKA

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

• Šta radiš?
• Evo, bio na trčanju!
• Aha, jesi li povratio kondiciju?
• Povratio jesam, kondiciju nisam.

Vozio se Piroćanac taksijem, iznenada otkazaše kočnice na kolima a taksista se uspaniči i povika:
• Upomoć! Upomoć! Upomoć!
Piroćanac će taksisti:
• 'Ajde bre šta se dereš, prvo zaustavi taksimetar pa onda zovi u pomoć!

Doktor se nakon pregleda obraća jednom pacijentu:
• Vama je potreban savršen mir. Prepisaću vam ove tablete za živce. Tri puta dnevno ih dajte svojoj ženi.

Ušao starac u GSP i video pankera sa veselo ofarbanom kosom, pa ga zagleda sa svih strana. Panker to primeti, pa ga upita:
• Šta je, matori, ti sigurno nisi pravio gluposti kad si bio mlad?
• Ma jesam, jednom sam kresnuo papagaja, pa sad gledam da mi ti slučajno nisi sin.

Tužila Ciganka muža zbog zlostavljanja. Pita sudija Cigu:
• Je li, Cigo, što si udarao ženu tiganjem po glavi?
• Mlogo laje, gos'n sudija, mlogo ...
• Ako je već tako, nisi je trebao po glavi, nego po dupetu!
• Aaaa, neeee ..., gos'n sudija, mi smo dole u dobri odnosi, ali gore mnogo laje ...!

Krenuo Perica u večernju školu i nakon nekog vremena prozove ga profesor na času matematike:
• Perice, koliko je dva plus dva?
Perica ispali kao iz topa:
• Četiri!
Profesor reče:
• Sedi, pet!
Perica progunđa sebi u bradu:
• Ma, znao sam da je pet ...

• Od svih knjiga i knjižica koja ti je najviše pomogla u životu?
• Očeva štedna knjižica!

Kako danas popovi počinju da pevaju?
• Gospodi podiluj, gospodi podiluj ...

Zovne plavuša JAT i pita:
• Koliko ima između Beograda i Njujorka?
• Samo trenutak.
• Hvala, doviđenja.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.