Tad sam pobegao

Priča deda unucima kako je bilo u ratu: • I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o! Deca pitaše: • Što nisi pobegao? Deda procedi kroz zube: • Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Žali se Sosa, inače sveža udovica, svojoj prijateljici Persidi: • Kajem se, tražio mi je Lala pred smrt, a ja mu nisam dala ... • Ne brini Soso, saće Zadušnice, ... daj nekom drugom, pa nameni.

Dogovaraju se Milojko i Javorka o odmoru, pa Javorka pita: • Šta misliš Milojko, šta je bolje za tvoje zdravlje, da idemo na more ili na planinu? Milojko odgovori: • Za moje zdravlje bi najbolje bilo da ti odeš na planinu, a ja na more!

Devojka piše dečku pismo: • Ja ovako više ne mogu, ne volim te, a i 4 puta sam te prevarila, vrati mi moju sliku i oprosti. Dečko sav razočaran, odluči da joj se osveti pa pokupi slike svih devojaka koje je imao, ubaci slike u kovertu i napiše: • Ja ne znam koja si ti, uzmi svoju sliku a ostale vrati.

Uđe žena u apoteku i kaže apotekaru da joj je potreban arsen. • Šta će Vam arsen, - upita apotekar. • Želim da ubijem svog muža jer me vara sa drugom ženom! • Ali gospođo, ne mogu da Vam prodam arsen da izvršite ubistvo, čak i ako Vas muž vara sa drugom ženom. Žena iz džepa izvadi fotografiju, a na fotografiji njen muž u sred seksa sa apotekarovom ženom. • Ooo, izvinjavam se gospođo. Nisam znao da imate recept.

Bio Mujo na poslovnom putu u Japanu. Tamo pokupio neku kurvu i cele noć radio posao, a ona je uzbuđeno vikala: • Hashimota! Hashimota! Pošto Mujo, naravno, nije znao ni reč japanskog, zaključio je da je to neki uzvik oduševljenja. Sutra ujutro ode on na golf sa japanskim biznismenima. Japanac, koji je igrao prvi, na oduševljenje prisutnih ubaci lopticu iz prve. Svi aplaudiraju, a Mujo, da ispadne pametan, vikne: • Hashimota! Japanac se unezvereno okrene i upita: • Kako to misliš, pogrešna rupa?

Upoznavanje: • Ćao, ja sam Dunja. • Ja sam Miloš, drago mi je. • Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ... • A ti se zoveš kao kompot moje babe!

Kad već pijem zbog tebe, dođi bar da platiš račun!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pregleda doktor pacijenta, pa mu kaže: • Vaša bolest mi se uopšte ne dopada. Pacijent mu odgovori: • Žao mi je, ali nemam bolju!

Prodaje Ciga na ulici kaiševe: • Ajmo narode, kaišovi, kaišovi! Da deca imaju sve petice ... kaišovi, kaišovi ... navali narode!