VICOTEKA

• Od svih knjiga i knjižica koja ti je najviše pomogla u životu?
• Očeva štedna knjižica!

Pao Mujo na ispitu iz književnosti pa onako nasekiran prošao pored biste Alekse Šantića i opsovao:
• Jebem te, Andriću, i tebe i tvoj Gorski vijenac!

Posle sedam dana moljakanja, mali Piroćanac dobio pare da kupi jednu bombonu. Stavilo dete bombonu u usta i ne vadi je deset dana. Jedanaestog dana otac i majka se dogovore:
• Neka skine celofanče da se zaraduje dete!

• Dragi, stigla sam, konačno. Kupila sam ti piva, šta želiš za večeru? Večeras je utakmica pa možeš zvati drugare da zajedno gledate, a posle možete i u provod ...
On:
• Jel' mnogo?
• Ma niiiiije, samo malo branik, levi far i retrovizor ...

Mladi bračni par, oženjeni tek desetak dana, ono ... ševe se još ko blesavi ... Dolazi Radojica sa posla i pita:
• Eee, oćemo da ručamo, pa da se karamo ili da se karamo pa da ručamo?
Stanija:
• Kako oćeš, pa da ručamo.

Zaposli se Fata, dobije svoj kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super. Međutim, jednog dana se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku. Zovu oni Fatu:
• Fato, koja ti je lozinka na kompjuteru?
• Velkom - odgovori Fata.
Probaju oni 'WELLCOME' - neće. Probaju 'VELKOM' - neće. 'VELLCOME', 'WELKOM' - ništa neće. Zovu oni Fatu ponovo:
• Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka?
• Pa jedno - kaže Fata.
• Pa kako jedno, bona, koje je to slovo?
• Pa, vel'ko M!

Pita komšija mladu cigančicu:
• Jesi li ti nevina?
Ciganka odgovara:
• Jesam bre, kako da nisam, deca da mi umru ako lažem ... !

Klinci u školi dobili zadatak da naprave nešto na temu "Za svaki slučaj". Prva čita Marica:
• Nas je u kući četvoro. Dok mama i tata rade ja i brat se nikad ne svađamo i jako smo dobri. Ipak, mama na polici drži batinu, za svaki slučaj.
• Bravo, odličan sedi, 'ajde ti Lazo.
• Moj brat je lovočuvar i svaki dan obilazi lovište. Kod nas nema opasnih životinja, ali uvek nosi pušku, za svaki slučaj.
• Odlično, ko će dalje?
Javlja se Perica:
• Kao što znate, mi živimo u malom mestu. Imamo školu, poštu i crkvu. Naš sveštenik nije oženjen i neće se ženiti, ali ima kurac, za svaki slučaj.

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

• Tata, kad sam bio mali, sećam se da kada se ti i mama posvađate uveče, lete tanjiri, šerpe, ... a ujutru oboje cvrkućete. Sad po 3 mesece ne progovarate ni reč posle svađe?
• E sine, pre neku godinu, obesio se onaj što nas je mirio ...

Zove sin tatu:
• Upomoć, tata, požar u kući!
Otac odgovori:
• Tiše, sine, probudićeš mamu.