VICOTEKA

Oženi se Crnogorac Bosankom i prve bračne noći, kad su došli u sobu, Bosanka se svuče i legne, a Crnogorac sedne na stolicu i prekrsti ruke:
• Velju, da sam se oženio Crnogorkom, ona bi me sad izula!
Ustane Bosanka, izuje ga i otrči nazad u krevet. Crnogorac i dalje sedi:
• Velju, da sam se oženio Crnogorkom, ona bi mi sad noge oprala!
Ustane Bosanka, opere mu noge i otrči nazad u krevet. Crnogorac i dalje sedi:
• Velju da sam se oženio Crnogorkom, ona bi ...
• E, bolan, a da sam se ja udala za Bosanca, on bi do sada i mene i tebe po triput!

Zaustavio policajac čoveka u automobilu pa kaže:
• Prošli ste kroz crveno! To je 200 evra kazne.
Čovek odgovari:
• Oprostite, ja sam daltonista.
Policajac će na to:
• Nema veze. I za strance važe isti propisi!

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita:
• Ko si ti? Opiši se!
• Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka.
• Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi.
• A ko si ti? - upita zeka.
• Crn sam, kradem kokoške i smrdim.
• Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Čovek iznervirano otvara ulazna vrata ispred kojih stoje pijani momak i zbunjena devojka:
• Momče, prvo sam ti rekao da dođete kući do ponoći, a sad je pola tri. Drugo, ... rekao sam da nema alkohola, a ti pijan dovodiš moju ćerku! I treće, rekao sam ti da ... čekaj bre ... idiote, ova devojka nije moja ćerka!

Počela mobilizacija i dođe red na Lalu. Kažu mu:
• Lalo, ti moraš u prve borbene redove!
A Lala će:
• Ta, nemojte mene, ja ću se odmah pomiriti!

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva.
• E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova.
• Nemoj bre gazdo, sramota.
• Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav.
• Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže.
• Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo.
Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše:
• Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva.
Tek će Ciganka:
• Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Detinjstvo je završeno kada majka prestane da krije slatkiše, a otac počne da krije rakiju.

Pričaju dva pedera na trotoaru:
• I kako ide posao?
Drugi odgovara:
• Super, ma nemam vremena ni da prdnem!

• Kolega, s kim ste se sudarili? - upita policajac kolegu policajca koji se, posle saobraćajke, pijan teturao pored razlupanog službenog vozila.
• Nemam pojma s kim, pobegao je, dole ... niz provaliju.

Dolazi muž kući rano ujutro, sav raštiman. Žena ga dočekuje:
• Gde si ti do sada, aaa?
• Pa, kolega se ženi, ... pa napravio momačko veče.
• A, je l'? Da niste doveli neku kurvetinu, pa radili redaljku na kauču, aaa?
• Nismo, otkud ti to?
• Jaooo, nemoj meni da pričaš, kao da nikada nisam bila na momačkoj večeri!