VICOTEKA

Kako Piroćanac hrani kokoške?
• Prospe im po zemlji pšenicu, pa odozgo stavi staklo.

Mali Perica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka:
• Gde si bio, sine, do sada?
• Bio sam sa Maricom u parku.
• A što si tamo radio?
• Znaš, mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli da se ljube, pa smo i Marica i ja počeli da se ljubimo.
• I onda?
• Onda je čika onoj teti skinuo bluzu i počeo da joj ljubi cice, pa smo to uradili i Marica i ja. Zatim joj je digaoo suknju i skinuo gaćice, pa smo isto uradili Marica i ja.
• I što je onda bilo? - upita već zaprepašćena majka.
• Paaa, onda su njih dvoje otišli u grmlje, ... a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Klinci u školi dobili zadatak da naprave nešto na temu "Za svaki slučaj". Prva čita Marica:
• Nas je u kući četvoro. Dok mama i tata rade ja i brat se nikad ne svađamo i jako smo dobri. Ipak, mama na polici drži batinu, za svaki slučaj.
• Bravo, odličan sedi, 'ajde ti Lazo.
• Moj brat je lovočuvar i svaki dan obilazi lovište. Kod nas nema opasnih životinja, ali uvek nosi pušku, za svaki slučaj.
• Odlično, ko će dalje?
Javlja se Perica:
• Kao što znate, mi živimo u malom mestu. Imamo školu, poštu i crkvu. Naš sveštenik nije oženjen i neće se ženiti, ali ima kurac, za svaki slučaj.

Zarobili ljudožderi Cigu, pa ga strpali u lonac da ga skuvaju. Pored kazana poglavica postavio stražara da čuva ručak. Nakon izvesnog vremena, prolazi poglavica pored kazana i vidi da stražar malo - malo pa udari kutlačom po poklopcu.
• Šta to radiš? – pita ga poglavica.
• Ma, ne znam šta da radim?! Ovaj unutra nam pojede sve makarone!

Razgovara majka sa sinom Zemuncem:
• Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu!
• Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!

Od čega zavisi boja penisa?
• Od boje karmina.

Slupao se ciga autom, jedva živ ostao. Sakupili ga u delovima i unose u hitnu. Pogleda ga dežurni lekar i prodere se:
• Sestro, instrumente!
A ciga će:
• Pa di sad ovakav da sviram doktore, ljubim ti karakter?!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Plavuša se odluči da krene na pecanje. Dođe ona na obližnje jezero, zabaci udicu i čeka, čeka ... Nakon sat vremena pojavi se ribočuvar i upozori je:
• Gospođice, ovde možete pecati samo s dozvolom!
Plavuša se lupi po čelu:
• Aaa, u tome je stvar, a ja stalno pokušavam sa glistama!

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Kad je Bog stvarao čoveka, asistent mu je pomagao, pa ga upita:
• Gotovo?
• Dodaj mu još i mali prst na nozi.
• Za šta?
• Za nameštaj.
• Nameštaj?
• Veruj mi, biće smešno!