Odozgo stavi staklo

Kako Piroćanac hrani kokoške? • Prospe im po zemlji pšenicu, pa odozgo stavi staklo.

Službenik za naplatu parkinga prilazi mladom gospodinu koji je upravo uparkirao svoj auto: • Gospodine, danas ne smete ovde da parkirate auto. Ovuda danas prolaze članovi Vlade. • Ne brinite. Imam kasko, osiguran je od krađe. - odgovori čovek.

Zovne plavuša JAT i pita: • Koliko ima između Beograda i Njujorka? • Samo trenutak. • Hvala, doviđenja.

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu? • Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen. • A na drugom? • Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa. • I cveće i bombonjeru da joj poklonim? • Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole. • Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ... • Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Ulazi Mujo u birtiju i na šanku vidi posudu punu novčanica od 100 KM, pa pita konobara: • Bolan, šta je to? Konobar mu kaže: • Staviš unutra 100 KM i ako ispuniš 3 zadatka, sve pare iz posude su tvoje. • Pristajem, šta treba? • Prvo moraš da eksiraš litru rakije, i bez grimase spustiš praznu flašu na šank. Drugo, vidiš pozadi ona vrata tamo? Iza tih vrata, tamo u dvorištu, onom besnom pitbulu treba da izvadiš bolestan zub. Zatim, na spratu treba da izjebeš babu od 70 godina. Ako sve uradiš, pare su tvoje! Odmahne Mujo rukom i kaže konobaru: • Daj onu litru ovamo, nek ide sve ... Potegne Mujo onu litru, i bez grimase spusti praznu flašu na šank. Siđe sa barske stolice pa, vidno teturajući, krene prema onim zadnjim vratima ka dvorištu. Čim su se vrata zatvorila, malo zatim, čuje se: "Vau, vau, kev, kev ... ciju, ciju ..." Posle 15 minuta, otvaraju se vrata i Mujo, sa vrata, dreknu na konobara: • Je li, a gde je ta baba sa bolesnim zubom?

Pao Mujo na ispitu iz književnosti pa onako nasekiran prošao pored biste Alekse Šantića i opsovao: • Jebem te, Andriću, i tebe i tvoj Gorski vijenac!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Rešavaju Haso i Mujo ukrštene reči: • Jedno povrće - pita Haso. • Kupus - kaže Mujo. • Nije, Mujo, ne može da stane. • Uzmi manju glavicu - Mujo će pobedonosno.

Ne volim da se hvalim, ali ni jedna žena još nije zažalila što me je ostavila.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pita učiteljica đake šta će biti kad porastu. Jovica kaže: • Ja ću biti lekar. Stevica kaže: • Ja ću biti pilot. Milica kaže: • Ja ću biti mama. A Perica kaže: • Ja ću pomoći Milici da bude mama.