VICOTEKA

Imam lepu, pametnu i poštenu devojku. ... I volim ih sve tri.

Došao seljak prvi put u Beograd, ne može se da se snađe, pa pita jednog pandura gde se nalazi Kalemegdan. Pandur će njemu:
• E stari moj, pa to zna svaka budala ...
• Pa zato te i pitam! - odgovori seljak.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!

Ne jebe lep, već bogat. Ne lažite ove uporne, dosadni su.

Vodoinstalater ulazi u zgradu i pita domara:
• Gde je stan Lukić?
• Lukići su se odselili pre dva meseca.
Vodoinstalater se počeša po glavi i reče:
• Vidite kakvi su ljudi, kažu hitno, a kad dođem, nema ih.

Hteli zeka, lija i meda da izbegnu vojsku. Zeka pred lekarski pregled odseče uši. Na pregledu mu kažu:
• Zeko, ti ne možeš u vojsku jer nemaš uši.
Zeka sav srećan kaže to liji. Lija odseče rep i ode na pregled, a doktori kažu:
• Lijo, ti ne možeš u vojsku jer nemaš rep.
Lija sve ispriča medi. Meda odseče polni organ i ode na pregled, a lekari kažu:
• Medo, ne možeš u vojsku jer imaš ravne tabane.

Telefon zvoni noću ... Mujo reče:
• Ako je to za mene onda reci da nisam kod kuće.
Fata odgovara pozivaocu:
• Mujo je kod kuće.
Mujo ljutito viknu:
• Pa jesi li ti normalna?!
Fata odbrusi:
• Ćut' bolan, to je za mene!

Pita učiteljica decu:
• Šta je to herojstvo?
Javi se Perica i kaže:
• Herojstvo je kad nekom spaseš život.
• Bravo Perice! - kaže učiteljica.
• A jesi li ti nekom spasao život?
• Jesam, svom sestriću!
• A kako Perice? - znatiželjna je učiteljica.
• Pa lepo, sakrio sam sestrine antibebi pilule.

Kada žena uzme stvar u svoje ruke, onda je to već velika stvar.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Uđe Perica u pekaru i pita pekara:
• Što vam je hleb ovako tvrd i suv?
Na to će pekar Perici:
• Ćuti, dete, ne lupetaj. Pa, ja sam pravio hleb kad ti još nisi bio ni rođen!
• Pa što ga tek sad prodajete - upita Perica.