VICOTEKA

Žali se učiteljica Peričinom tati:
• Vaš sin ima jedinice iz svih predmeta, osim iz vladanja. Iz vladanja ima pet.
Otac odgovori:
• Eto, vidite, ono što ga Vi učite - jedinice, a ono što ga ja učim - petice.

Kaže Mujo Hasi:
• Moj stariji sin potpuno liči na mene.
• To je zbog uticaja genetskog faktora!
• A, zašto onda mlađi liči na komšiju?
• E to ti je zbog uticaja sredine!

Danas je toliko vruće da je i pop izašao iz crkve i zavapio:
• Ne ulazite, unutra je pakao!

Kaže učiteljica:
• Perice, kaži jednu prostu rečenicu.
• Jovica jede govna!
• To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu!
• Je l' može ovako: Jovica jede pitu?
• Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta?
• Zato što je pita od govana!

Mujo je napokon uspeo da zavede Fatu i završi sa njom u krevetu, pa ujutro nakon buđenja upita je:
• Fato, bona, jesam li ja prvi sa kojim si spavala?
Fata rezignirano klimne glavom:
• Jesi, bolan, sa ostalima oka nisam do jutra sklopila.

Zašto u Africi nema rakije?
• Zato što Afrička šljiva ne pada.

Šta je to jupa?
• Pa, to je otvoj u zidu!

• Kad mi je nizak pritisak, popijem crnoga vina, ... kada je visok, popijem rakijicu, ... kad se pre`ladim, pijem kuvanu rakiju ili vino, ... ako nemam apetita, udarim po belom vinu, a za bolje varenje pijem pivo ...
• Pobogu, čoveče, piješ li ti ikad vodu?
• Toliko bolestan još nisam bio!

Pecao Mujo i upecao zlatnu žabu.
• Ako me pustiš, ispuniću ti jednu želju.
• Kako ba jednu, pa bilo je dosad tri?
• To važi za zlatnu ribicu, ja sam zlatna žaba.
• Dobro, da smislim ... Htio bih biti princ!
• Može! PUUF!
I probudi se Mujo ujutro i čuje:
• Ustaj Ferdinande, idemo u Sarajevo!

Ja nikada ne koristim žmigavac, ... šta je koga briga kuda ja idem!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.