Žao mi je što si glupa

Viče majka na Pericu: • Perice, kako smeš da kažeš sestri da je glupa?! Odmah joj reci da ti je žao! • Seko, žao mi je što si glupa!

Zaustavio policajac vozača koji je u naseljenom mestu vozio 80 km/h. Policajac započinje razgovor: • Vozili ste 80 na sat, a dozvoljeno je 50, za svakih 10 km/h 3.000 dinara kazne, znači Vaša kazna je 9.000 dinara. Vozač odgovara: • Ali ja poznajem vašeg načelnika. • U redu je to, ali kazna je 9.000 dinara! • Ali ja sam dobar prijatelj sa načelnikom! • Cenim ja to, ali kao što rekoh, kazna je 9.000 dinara? • Ali mi smo kućni prijatelji! • Pa pozovite ga telefonom! Vozač zove načelnika na mobilni i sa druge strane mu govorni automat kaže da pretplatnik nije trenutno dostupan. Policajac nastavlja: • I šta ćemo sada: pomoć prijatelja ste iskoristili, publike kao što vidite nema, ostaje nam jedino pola-pola.

Učiteljica pita Pericu: • Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme? • To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.

Zašto se plavuša koja je rodila blizance neprestano lupa po glavi? • Zato što uzaludno pokušava da se seti ko je otac drugog deteta.

Sede Muja i Fata na kauču i gledaju televiziju, pa Muja upita: • Fato, bona, kol’ko si ti mene puta prevarila? Fata ćuti i sedi, a Muja opet pita: • Fato, ajd’ reci, bona ... Fata i dalje ćuti, a Muja će nervozno: • Fato, bona, jel’ čuješ šta te pitam? Fata ljutito odvrati: • De ćut’ malo, stalno me prekidaš dok brojim!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Po čemu se razlikuju kurva i kurveštija? • Ova druga je veštija.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Zvoni zvono na interfonu: • Ko je? • Majstor za prozore! • Ali, ... ja upravo imam majstora?! • Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Žena galami na muža: • Ja sam tebi poput Pepeljuge! Kuvam, peglam, perem, čistim ... Muž će mirno na to: • Pa, nisam li ti rekao da ćeš živeti kao u bajci ako se udaš za mene?

• Dobar dan ... • Dobar dan, izvinite, da li ste vi možda, blizanci? • Ne, zašto pitate? • Pa, mama vas je isto obukla, baš ste slatki! • Gospodine, molim vas da izađete iz auta i ponesite vozačku i saobraćajnu!