VICOTEKA

Uselio se Mujo u novi stan i ode da proslavi sa prijateljima u kafiću. Pošto su dobro zaginuli pozove Hasu da mu pokaže kako je uredio stan. Vodi Hasu po stanu, i na kraju uđu u dnevnu sobu, a na sred sobe stoji gong. Haso ga upita:
• Bolan Mujo, šta će ti gong na sred dnevne sobe?
Mujo se veselo njiše i odgovora sa smiješkom:
• Nije to gong, jarane, to je sat, i to najprecizniji!
Haso ga zbunjeno pogleda:
• Mujo, bolan, ti si pijan 'ko zemlja, kakav sat?
Mujo se nasmija i reče:
• Pazi sad!
Odvali Mujo po gongu iz sve snage, kad se sa druge strane zida začu:
• Konjino jedna, šta lupaš, tri i petnaest ujutro je!

• I tako ti ja, bolan Haso, sednem u avion i pravac Frankfurt. Kad za pola sata pojavi se neka raja, zauzeše avion i kažu da su otmičari. A mene baš zabole, ono, ... nije moj avion, briga me, 'ladan k'o Clint Eastwood. Bejah miran sve dok nisu krenuli silovati jednu žensku. Tu je meni puk'o film. Dig'o se ja i dreknem, onako k'o šerif: Pustite je! I pustili je na miru, ali postavili meni ultimatum:
• Il' skačeš, il' te svi guzimo!?!
Haso se sav uživio u priču:
• I, jesi l' skak'o?
• Jesam, ... malo u početku, ... dok mi se guzica nije razradila!

Dolazi inspekcija u kontrolu u školu i učiteljica, sva izbezumljena zbog Perice da ne lupi neku glupost, kaže devojčicama da, ako Perica bude rekao neku ružnu reč, vrište i istrče iz učionice. Postavljala inspekcija razna pitanja a deca odgovarala i na kraju pita inspektor:
• Je li, deco, je l' zna neko šta se ovo zida pored vaše škole.
Perica se javi:
• Ja znam.
• Šta, Perice?
• Javna kuća - kaže Perica.
Devojčice počeše da vrište i da istrčavaju napolje a Perica poče da viče:
• Stanite, kurve, tek su temelje udarili!

• Halo, je l' to hitna?
• Da.
• Treba mi hitno 100 evra.

Nisu sve žene veštice, ali je činjenica da su sve veštice žene!

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Nekada si sa ženskim gaćama mogao i auto da opereš, a danas ne možeš ni naočare da obrišeš!

Šetaju se dva policajca i vide da na jednom stubu za uličnu rasvetu piše: „Kuća na prodaju“. Prvi policajac počne da kuca, pa pita drugog:
• Zašto ne otvaraju?
A drugi odgovori:
• Kucaj još. Tu su, vidiš da im je upaljeno svetlo.

Umre muž. Par meseci kasnije umre mu žena i dolazi u Raj. Kada je tamo ugledala muža, odmah je dotrčala do njega i rekla:
• Ljubavi, baš se radujem što ćemo opet biti zajedno!
• Ma, odjebi veštice! Pop je jasno rekao: Dok Vas smrt ne rastavi!

Žena je bila u krevetu sa ljubavnikom kada je čula glas muža koji je ulazio u kuću.
• Požuri, - rekla je, - stani u ćošak.
Namazala ga je bebi uljem, a onda posula puderom.
• Ne miči se dok ti ne kažem, - rekla je - Pretvaraj se da si kip.
• Šta je ovo?- Pitao je muž kada je ušao u prostoriju.
• To je kip, - odgovorila je - Petrovićka je kupila jedan, meni se svidelo pa sam i ja nabavila sličan.
Bez daljeg komentarisanja otišli su u krevet na spavanje. Oko dva posle ponoći, muž je izašao iz sobe i posle nekoliko minuta vratio se sa pivom i sendvičem.
• Evo, - rekao je kipu, - uzmi ovo. Ja sam tako dva dana stajao kod Petrovića, mogao sam da cknem od gladi.

Dobio policajac premeštaj u drugi grad. Morao je negde da prenoći, ali nije znao gde da ode. Došao tako u hotel i pita:
• Imate li jednokrevetnu sobu?
Recepcionar mu kaže da ima samo jedna dvokrevetna ali u njoj je već jedan šumar. Policajac pristane na tu sobu, ali napomenu recepcionaru da ga probudi u pet sati ujutro. Ujutru recepcionar ga probudi, a policajac onako sanjiv, u mraku obuče šumarevo odelo. Izašao je na ulicu i tek tada shvatio da nešto nije u redu. Udari se po glavi i reče:
• A budale od recepcionara, probudio šumara umesto mene!