VICOTEKA

Zašto Italijani nikad ne roštiljaju?
• Zato što im špagete ispadaju kroz rešetke.

• Tata, kad sam bio mali, sećam se da kada se ti i mama posvađate uveče, lete tanjiri, šerpe, ... a ujutru oboje cvrkućete. Sad po 3 mesece ne progovarate ni reč posle svađe?
• E sine, pre neku godinu, obesio se onaj što nas je mirio ...

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Baba se prekorno obraća unuku:
• Eeee sine, da su meni tvoje godine ...
• Eeee baba, da su meni tvoji lekovi ...

Uhapsili panduri Cigu:
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Pošalju panduri jednog da proveri. Vraća se on i kaže:
• Ne živi tamo niko sa tim imenom.
Ovi udri, udri, udri, ubiše Boga u Cigi.
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Oni opet udri, udri, udri po njemu.
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Odluče panduri da opet pošalju jednog tamo da proveri, možda se ovaj prvi zajebao. Vraća se taj pandur i kaže:
• Ne živi tamo niko sa tim imenom.
Opet oni po Cigi, udri, udri, udri, izlomiše ga skroz. Ujutru puste Cigu. Cigo sav slomljen, jedva se dovuče do kuće, kad ga tamo dočeka komšija:
• Sandokane, sinoć te dva puta tražila policija, ja sam im reko da ne živiš ovde, oće platiš pivo?

Pita mali Ciga tatu:
• Tato, šta je to demokratija?
• Demokratija ti je, sine, kada svi beli rade, a mi samo sedimo i dobijamo pomoć samo zato što smo Cigani ...
• Ali, zar ih to ne nervira?
• Pa, nervira ih, ali to više nije demokratija, već rasizam ...

Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac:
• Zdravo. Ja sam Saturn.
• Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu.
Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac:
• Ja sam Saturn.
• Aleksa… sipaj još jednu Saturnu.
Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu, ...
• Ljudi! Ja sam vanzemaljac!
• Aleksa, ... nemoj više da sipaš Saturnu.

Pored male devojčice u avionu sedi menadžer jedne velike kompanije. Okrene se prema njoj i kaže:
• Ne bi li mi malo razgovarali? Čuo sam da vreme u avionu prođe brže, ako se razgovara sa saputnicima!
Devojčica, koja je upravo otvorila knjigu, zatvori je, okrenu se prema njemu i kaže:
• O čemu bi hteli da razgovaramo?
• U stvari, ne znam ni sam - kaže menadžer - Kako bi bilo da govorimo o nuklearnoj energiji?
• U redu - kaže devojčica - to bi bila zanimljiva tema! Ipak mi dozvolite da Vas pre toga ja nešto pitam! ... Konj, krava i srna jedu jedno te isto - travu! Međutim, srna izbacuje iz sebe sitne kuglice, krava pljosnate kolače, a konj izbacuje loptaste komade suve trave. Zašto je to tako?
Nakon kraćeg razmišljanja menadžer reče:
• Ne znam kako da to razumem!
• Smatrate li se onda dovoljno kompetentnim da govorite o nuklearnoj energiji, kada ništa ne znate ni o običnim govnima?

Pitagorina teorema na fejsu:
• Veličina dekoltea na profilnim slikama, direktno je proporcionalna broju prijatelja na fejsbuku, a obrnuto proporcionalna stepenu pismenosti.

Sedi Perica na času i piše status na Fejsu:
• Svi uče samo ja na Fejsu.
Posle izvesnog vremena profesor mu komentariše:
• Oćeš da ustaneš da vidiš keca ili da te tagujem?