Tvoje godine

Baba se prekorno obraća unuku: • Eeee sine, da su meni tvoje godine ... • Eeee baba, da su meni tvoji lekovi ...

Zašto su bebe iz epruvete najlepše? • Zato što su ručni rad.

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

• Perice, nabroj mi 3 poznate ličnosti. • Zidane, Beckham, Ronaldinho ... • Dobro, a šta je sa Mozartom, Da Vinchijem ...? • Pa učiteljice, ne poznajem baš najbolje rezervne igrače.

Razgovaraju dva pijanca u kafani: • Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama. • U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.

Ako želite da povratite novac, uložite ga u alkohol.

Sede Muja i Fata na kauču i gledaju televiziju, pa Muja upita: • Fato, bona, kol’ko si ti mene puta prevarila? Fata ćuti i sedi, a Muja opet pita: • Fato, ajd’ reci, bona ... Fata i dalje ćuti, a Muja će nervozno: • Fato, bona, jel’ čuješ šta te pitam? Fata ljutito odvrati: • De ćut’ malo, stalno me prekidaš dok brojim!

• Kako je juče završila tvoja svađa sa ženom? • Dopuzala je do mene na kolenima. • Nemoguće! I šta je rekla? • Rekla je: Izlazi ispod kreveta da ti ja ne dođem tamo!

Pita Mujo Hasu: • Znaš li ti, Haso, zašto majmuna drže u neizvesnosti? • Ne znam, bolan. • E, reći ću ti sutra!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!