VICOTEKA

Baba se prekorno obraća unuku:
• Eeee sine, da su meni tvoje godine ...
• Eeee baba, da su meni tvoji lekovi ...

• Komšinice, čuo sam da ti se ćerka udala. Kako joj je u braku?
• Odlično! Muž joj kupuje bunde, vodi je na letovanje ...
• A i sin ti se oženio, kako je on?
• Nikako! Ne pitaj! Oženio je neku zmiju! Te kupi joj bundu, te vodi je na letovanje ...!

Uhvatili Fatu trudovi. Pošto je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kući. Stiže doktor sav zadihan i pita:
• Gde je Fata?
• Evo je u sobi - sav uzbuđen će Mujo.
Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i vikne Muji:
• Imate li kakav nož?
Mujo sav pretrnu, al' šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata:
• Imate li možda kakvu polugu? - upita uznemireno doktor.
Muji želudac u grlu, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima:
• A da nemate možda sekiru?
• Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom! - povika Mujo uznemireno.
• Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu da otvorim torbu!

• Mujo, šta ti je rekla Fata kada si sinoć doš’o onako nakresan kući? - pita Haso zabrinuto.
• Ništa, samo je vrtela glavom.
• Čijom, svojom ili tvojom?

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu:
• Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Sreli se Mujo i Haso na nekom kanalu u Veneciji. Kaže Haso:
• Ja ovde poslom, a ti?
• Ja na medenom mesecu - odgovori Mujo.
• Ooooo! A gde ti je gospođa? - upita ponovo Haso.
• Čuj njega, gospođa ... a ko će mi pazit’ kuću? - odbrusi mu Mujo.

Pun bus. Devojka prilazi baki i pita je:
• Bako, jel silazite?
A baka će:
• Dete, sa kurca se silazi. Iz autobusa se izlazi!

Jedan uobičajeni bračni dijalog:
• Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ...
• Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!

Sretnu se invalid i slepac. Pita slepac invalida:
• Kako ide?
Invalid mu odgovara:
• Kao što vidiš.

Prodajem Fiću u delovima. Delovi se mogu videti na putu od Novog Sada do Beograda.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.