VICOTEKA

Pregleda doktor pacijenta, pa mu kaže:
• Vaša bolest mi se uopšte ne dopada.
Pacijent mu odgovori:
• Žao mi je, ali nemam bolju!

U bolnici, kuca neko na vrata bolesničke sobe. Bolesnik pita:
• Ko je?
• Hemo!
• Koji Hemo? - pita bolensik.
• Terapija!

Danas je toliko vruće da je i moja baba poskidala sve prsluke sa sebe i ostala samo u džemperu.

Dođe mali crnac u obdanište. Pita ga vaspitačica:
• Voliš li ti belu decu?
A dete odgovori:
• Ja sam dobro dete i ne biram, jedem sve ...

Dolazi komšija kod Piroćanca, vidi da skida tapete, i pita ga:
• Je li, komšo, stavljaš gi nove tapete?
• Jok bre, selim se!

Sedi Mujo u kafani, ispred njega puna pepeljara i poluprazna boca pive, puši i gleda u prazno. Haso ga ugleda i priupita:
• Bolan Mujo, šta ti je, što si loše volje?
Mujo otpije gutljaj:
• E moj Haso, razmišljam o tome kako molim Alaha od malih nogu da mi da neke supermoći ... i kontam da mi je jednu ipak dao ...
Haso se zbuni i počeše po glavi:
• Kakve moći, Mujo, šta bulazniš, šta ti je Alah dao?
Mujo slegnu ramenima:
• A eto, napravio me nevidljivim za zgodne žene ...

Neke muške izreke:
• Maznuo bi je ko Ciga tonu bakra.
• Trpao bi u nju ko siromah u torbu.
• Olizao bi je ko dete poklopac od eurokrema.
• Složio bi je ko metar drva.
• Raširio bi je ko sat na devet i petnaest.
• Primila bi ga ko saučešće.
• Pocepao bi je ko nepismen novine.
• Zgužvao bi je ko regrut poziv za vojsku ...

U 4 sata ujutru žena čuje muža u kuhinji. Dođe do njega, a on sedi za stolom i pije rakiju.
• Šta to radiš, pobogu, u ovo doba noći?
• Sećaš li se kad sam te otpratio kući i kad nas je uhvatio tvoj otac i rekao: “Znaš da je maloletna, zato il' je ženi, il' ideš 20 godina u zatvor”?
• Sećam se ...
• Eee, danas bi' izašao sa robije ...!

Šta je Zmaj?
• Zmaj je legendarno čudovište koje se hranilo devicama. Poslednji je umro od gladi.

Crnogorac razgovara sa ocem i kaže:
• Ja sam rešio da napustim fakultet za elektrotehniku, dosta je bilo ovih 10 godina, prelazim na medicinu.
Otac mu odgovara:
• Ti kako hoćeš, ja i deda ostajemo!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!