VICOTEKA

Perica pita majku:
• Mama, reci mi kada i gde si me poslednji put prebila?!
• Zašto?
• Ma, učiteljica traži da joj donesemo potvrdu o prebivalištu ...

Čak Noris je jedini čovek koji je uspeo da ubedi svoju babu da nije gladan.

Šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na P?
• Papričica.
A šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na O?
• Opet papričica.
A šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na N?
• Nećete verovati, ali opet papričica.

Zemunac čestita prijatelju svetog Nikolu:
• Znači brate, srećan Džoni.

Sretne Mujo Hasu kako sedi u kolima, pita ga:
• Šta radiš?
• Evo, učim da vozim u rikverc.
• Aha, ... samo napred!

Čovek se napio i legao na sred parkinga. Naiđe policajac i pita ga:
• Šta radiš tu?
• Zar ne vidiš da sam se parkirao?
• Pa, nisi ti auto.
• Baš me briga, ... nisi ni ti pauk.

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Ode zeka u prodavnicu i pita prodavca:
• Izvinite, imate li tortu od šargarepa?
• Nema.
Pita tako zeka svakog dana i ništa od torte. Jednog dana, besan prodavac mu reče:
• Zeko, ako još jednom dođeš, zakucaću te.
Zeka dođe i pita:
• Imate li eksere?
• Ne.
• A tortu od šargarepa?

Policija nakon potere zaustavila vozača:
• Dugo se nisam ovako zabavio - kaže policajac i dodaje - pustićemo te ako imaš dobar izgovor!
Vozač:
• Žena me ostavila pre 3 nedelje zbog švalera, policajca. Kad sam ugledao vaš auto, uplašio sam se da ćete mi je vratiti.

Neka riba sedi na klupi u parku i jede sladoled. Prilazi joj tip:
• Ćao, mogu li nešto da te pitam?
Ona:
• Naravno!
• Ali, ne znam baš ... znam da ćeš pogrešno shvatiti!
• Nee, pitaj!
• Smem li jednom da liznem?
Ona mu pruži svoj sladoled, a on će na to:
• Eto vidiš, pogrešno si shvatila ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.