VICOTEKA

Gostuje Mujo na televiziji BiH:
• Dakle Mujo, Vi ste pjesnik?
• Da, ja sam pjesnik ...
• Amater?
• A mater nije, ona je domaćica, malo oko bašte i tako.

Dođu muž i žena kod bračnog savetnika, i pita ih on:
• Kada ste poslednji put vodili ljubav?
Na to će muž:
• Ja juče.

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu:
• Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu!
Konobarica odgovori:
• Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Zašto Cezar nosi sandale?
• Pa, Juli je ...

Šeta Mujo ulicom i ispadne mu pola marke u šaht. Pomisi:
• Vala mi se za to ne isplati silazit'.
Uze iz džepa dve marke, baci ih u šaht i reče:
• E, sad se isplati sići ...

Kako zovu plavušu koja ne puši?
• Ma, ne zovu je uopšte!

Na dan žalosti u Severnoj Koreji, čovek zove telefonom nadležne u partiji i pita za zvanični stav:
• Moram da pitam, da li je dozvoljen seks za dan žalosti?
• Dozvoljen je, ali samo sa svojom ženom!
• A zašto samo sa svojom?
• Pa, da tuga bude veća!

Šta radi Mujo kad hoće da lupi nešto glupo?
• Udari Hasu.

• Otvarajte, policija!
• Nismo naručili policiju, nego kurve!
• Pozvali su nas iz vašeg komšiluka!
• Komšije pozvale, komšije neka vas jebu!

Priveli Lalu kod sudije za prekršaje, tužila ga železnica Zbog zaustavljanja voza, pa da plati svu štetu koju je prouzrokovao putnicima zbog kašnjenja. Sudija:
• E moj Lalo, pa kako ti je palo na pamet da imaš seks na pruzi? Mogao te je pregaziti voz, sva sreća pa je mašinovođa dobro odreagovao.
• E moj gospon sudija, ta 'vako Vam je to bilo: Hukćem ja, hukće voz, hukćem ja, hukće voz, hukćem ja, hukće voz, ... ko je mog'o taj je stao.

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.