Odlikaši sine, odlikaši

Pozvala učiteljica Peričinog oca u školu. • Mali Perica je problem u školi, ništa ne uči, ometa nastavu, tuče se, pije, puši, ... Kaže otac učiteljici: • Razbiću ga k'o beba zvečku kad dođem kući. • Nemojte tako, to treba pedagoški ... Dođe otac kući: • Perice, dođi ovamo! Perica sav preplašen, prilazi: • Sine, šta pušiš? • Ništa ćale! • Nemoj da te dohvatim. Šta to pušiš? • Drinu, ma ... šta mi padne pod ruke. • Mileva! Daj malom novac, nek’ kupi sebi Marlboro! Mileva se nećka, ali daje. • Sine, šta piješ? • Ništa ćale, ... ma rakiju, šta dohvatim. • Mileva! Daj malom novac, nek’ kupi sebi whiskey! • Sine, šta čitaš? • Stripove ćale, erotiku, ako se nađe, ... • Mileva! Daj malom novac, nek’ kupi sebi Playboy. Puši Perica Marlboro, pije whiskey, okreće duplericu ...: • Vauuuuu, ćaleee, ko ovo guzi? • Odlikaši sine, odlikaši!

• Halooo? • Izvolite, gospodine, dobili ste tehničku podršku. • Ne radi mi ruter od Interneta. • Ok, koja lampica vam trenutno svetli? • Ona od bojlera. Da ugasim?

Koja je razlika između WC-a i groblja? • Nema razlike, kad moraš - moraš.

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Dobio Lala na lutriji tri miliona eura. Sav veseo ulazi u kuću i na sav glas viknu Sosi: • Soso, pakuj se! • A gde ćemo? - upita ona. • Ja ne idem nikuda!

Izlazi Fata iz salona za lepotu i krene prema Muji koji je čeka na obližnjoj klupici. Kad je došla bliže Mujo je pogleda i reče: • Ajde, ... pa barem si pokušala.

Razvedena mama vraća se iz grada mrtva pijana, ulazi u stan, deca ne smeju ni da pisnu. Pita ona njih: • Deco, jesam li vam prethodnih 10 godina bila i otac i majka? • Jesi mama - uglas će deca. • E pa deco, večeras se tata malo napio!

Pošao Ciga da ilegalno pređe granicu. Šunja se tako on pod okriljem noći. Kad je već mislio da je prešao, sinuše reflektori i opkoliše ga vojnici: • Gde si pošao? - zagrme jedan od njih na Cigu. • E, jebiga, sad nigde!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dolazi zatvorenik na Golom otoku u zatvorsku biblioteku i traži neku knjigu ... Bibliotekar mu odgovara: • Nemamo tu knjigu, ali imamo autora!

Za razliku od glave, stomak javlja kada je prazan.