VICOTEKA

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita:
• Ženo, jesi li tu?
A ona će:
• Tu sam, ljubavi moja.
Pita on svog sina:
• Sine, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
Pita dalje Piroćanac svoju ćerku:
• Ćero moja, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi:
• Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

Mujo i Fata jedu škampe, a Fata se isfleka:
• Juuu, izgledam ko svinja! - zaprepasti se Fata.
• A još si se i isflekala! - odbrusi Mujo.

Muž kasno dolazi kući i zatiče poruku od žene zakačenu na frižideru:
• Ne mogu više! Ovo više ne funkcioniše, zbogom!
Muž u čudu, otvara frižider, svetlo radi, pivo je hladno, i misli:
• Šta joj je? Šta ne funkcioniše?

Mujo postao šef na poslu i kadrovska mu poslala kandidatkinje za sekretaricu, pa on, naravno, izabere najzgodniju. Mesec dana on njoj nosi cveće i bombonijere, pa ona napokon pristane izaći na večeru s njim. Nakon večere svrate oni na pićence u njen stan i pićence po pićence, završe oni u krevetu. Nakon par minuta sekretarica upita:
• Šefe, jel' uš'o?
Mujo ponosno ispali:
• Bezbel' da je uš'o, šta pitaš?
Sekretarica uzdahne:
• Jaooo, šefe, koliki jeeee ...

Žali se Fata komšinici:
• Mujo mi post'o 300% impotentan.
• Kako 300% bona, jučer si mi rekla 100%.
• Pao je niz stepenice, slomio prste i pregrizao jezik.

• Hej ćao, hoćemo li večeras na ćevape ili pljeskavicu?
• Ja sam vegetarijanka.
• E, ima pored restorana odličan travnjak!

Pričaju dve programerke:
• Vidim imaš novog dečka, bildera - pravi frajer ... !!!
• Da, da ...
• A kakav je kao muškarac?
• Kao moj LAPTOP!
• Kako to?
• Pa dobra mu je grafička, ali mu baterija kratko drži ... !

Ako vam se ujutru ne sviđa kako izgledate, onda noću radite manje ono što vam se sviđa!

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita:
• Gde ćeš crni Milutine ovako rano!?
Milutin odgovara:
• Ma Stanojka znaš da volim lov!
• Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava.
Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar:
• Napolju je ledeno, drvo puca!
Stanojka mu se ugura u krilo govoreći:
• A onaj moj blesavi otišao u lov!