Kome gori svetlo u kupatilu

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita: • Ženo, jesi li tu? A ona će: • Tu sam, ljubavi moja. Pita on svog sina: • Sine, jesi li tu? • Tu sam, tatko, tu sam. Pita dalje Piroćanac svoju ćerku: • Ćero moja, jesi li tu? • Tu sam, tatko, tu sam. A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi: • Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

Zove plavuša dečka: • Kupila sam puzzle i ne mogu ih složiti ... • Hm, baš ništa nisi uspela da složiš? • Ne ... Ni jedna mi se ne uklapa. • A šta je nacrtano na kutiji? • Neko žuto pile. Ali, ja tu ne mogu da prepoznam ni glavu ni rep. • Ajde, strpi se malo, sada ću ja da dođem do tebe. Dođe dečko kod plavuše, pogleda ka stolu sa slagalicom i kaže joj: • Daj, vrati taj cornflakes u kutiju.

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će: • Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš. Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim: • A čitanje, vuče? Na to vuk odgovori: • Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame. • Ne boj se - umiri je majka - to su samo ljudi u konzervi!

Majka šiša sina, a on opirući se viče: • Neću frizuru kao tata! • Moraš sine, svi pričaju da ličiš na komšiju ...

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube. • Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem. • Imam, baba, porculanske. • Koliko ti oni koštaju? • 500 eura. • Imaš li, sinko, neke jeftinije? • Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura. • Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare. • Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju. • Dobro, sinko. Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje: • Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Ciganka izmislila originalan način da zaradi lovu: nađe mušteriju i kad mu popuši, kaže - Daj pare ili grizem, - i ovaj mora da joj pljune lovu. Međutim, naiđe na Eru i počne da mu puši, pa kaže: • Daj pare ili grizem! A Era će lukavo: • Puštaj ili pišam!

Mokre Mujo i Haso. Mujo to radi normalno, pravolinijski, a Haso kao iz tuša: • Kako to pišaš, bolan? - upita Mujo. • Ma, znaš da je Fata gadljiva, pa ga vazda nabije na viljušku - odgovori Haso.

U toku vožnje, mašinovođa kaže svom kolegi: • Danas mi je baš baksuzan dan. • Zašto? - pita kolega. • Pa, znaš, ... jutros se brijem - pa se posečem, a onda se sapletem na pertlu - pa padnem, a vidi sad - u susret nam ide voz na istom koloseku, na kom smo i mi ...

• Mama, volim te. • Hvala Perice, reci to i tati, obradovaće se ... • Tata, ja volim mamu!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...