VICOTEKA

Perica upita mamu:
• Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu?
• Da.
• Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Svađaju se dva pedera. Prvi kaže:
• Ti si glupan.
A drugi odgovara:
• I ti si!
Opet kaže prvi:
• Debil si, retardiran si.
A drugi će:
• I ti si!
Prvi dreknu:
• Ma, popuši mi ga!
A drugi odgovara:
• Je li, ... a sad hoćeš da se pomirimo?

Opekao ciga vrelom vodom onu stvar, a kako bi smanjio bolove, izvadi jogurt iz frižidera, sipa u čašu, pa ga umoči. To sve krišom gleda ciganka, pa se misli:
• Da sam juče umrela, ne bi znala da ga tako puni.

Razgovaraju dvoje ljudi:
• Ove naše komšije mora da su strašno siromašne ...
• Otkud znaš?
• Trebalo je da vidiš kakvu su dreku digli kad im je dete progutalo 50 para!

Zašto Italijani ne prave roštilj?
• Zato što im špageti propadaju između žica.

Ulazi Perica u apoteku i već sa vrata vikne:
• Imate li kondome?
• Ne viči, mali! Stani u red i pričekaj! – prekori ga apotekarka, a kad je došao na red, pouči ga - Mali, kao prvo: nije lepo to glasno govoriti; kao drugo: to nije za malu decu, i kao treće: koji ti broj treba?
Istim poučnim tonom Perica joj odgovori:
• Kao prvo: nas su u školi učili da govorimo jasno i glasno; kao drugo: ne treba mi to za decu nego protiv dece, i kao treće: sestri trebaju svi brojevi, jer ide na matursko!

Plavuša na bazenu, krenula u školu plivanja pa pita instruktora:
• Hoću li stvarno potonuti ako izvadite prst?

Rešavaju Mujo i Haso ukrštenicu:
• Ženski polni organ?
• Je li vodoravno ili uspravno?
• Vodoravno!
• Usta!

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Ulazi Mujo u kafanu i viče konobaru:
• Daj pivo!
• Koje?
• Kako ko je, pa ja sam, Mujo!