VICOTEKA

Plavuša za volanom:
• Dragi, zakasniću malo, gužva je u saobraćaju, stvorila se kolona ...
• Koliko je dugačka kolona?
• Ne znam, ja sam prva ...

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!

Kaže žena mužu:
• Danas su mi rekli kako imam lepe noge!
Na to će muž:
• A nisu ti rekli kako imaš veliku guzicu?
• Ne! Tebe uopšte nismo pominjali - odgovori žena.

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, šta je to zebra?
• To je konj koji navija za Partizan.

• Dobar dan, mi smo Jehovini svedoci.
• Super, izvolite, uđite, da popijemo po pivce.
• Ali, mi ne pijemo ...
• Aha, onda uđite, da budete svedoci kako ja pijem.

Zašto mali crv plače?
• Mama mu je otišla na pecanje ...

Kako Dule Vujošević igra igru skočko u Muzičkoj slagalici?
• Zvezda, zvezda, karo, karo ...

Našao policajac izgubljenog majmuna na ulici i poveo ga u stanicu. U stanici pita šefa šta da radi s majmunom, a šef u žurbi odgovara:
• Ma, šta ja znam, vodi ga u zoološki vrt.
Uveče se policajac vrati u stanicu, vodeći majmuna za ruku i opet pita šefa šta da radi.
• Šta je s tobom, čoveče, pa vodi ga u zoološki vrt!
• Šefe, tamo smo već bili. Mislio sam da ga sad povedem u bioskop.

Mujo priča Husi:
• Fata mi već par godina radi kod jednog čuvenog mađioničara. Mislim da je pokupila par fora ...
• Kakvih fora, bolan?
• Pa, jednog dana sam se vratio kući sa posla ranije nego inače, a Fata je bila u našem krevetu. Rekla je: "Abraka dabra" i iz ormara je izašao moj najbolji jaran Haso. Jadnik se sigurno pitao šta mu se desilo ...

Trči lisica kroz šumu i naiđe na zeku koji puši marihuanu. Kaže ona njemu:
• Ma, baci to, to je jako loše, ajde sa mnom da trčimo.
Zeka pristane. Trče oni dalje i naiđu na vuka koji šmrče kokain. Lija će i njemu:
• Ma, baci to, to nije dobro, ajde s nama da trčimo.
Pristane i vuk. Trče oni, trče i naiđu na medu s heroinom. Opet će lisica:
• Baci tu drogu i ajde s nama da trčimo!
Na to će meda:
• Ma nemoj, kad god ti uzmeš ekstazi, mi moramo da trčimo!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...