VICOTEKA

Otišo Haso u ZOO-vrt, zastao kod papagaja i gleda. Papagaj progovori:
• Šta buljiš, budalo?
Haso odgovori:
• Jeb'o mater ako nisam mislio da si 'tica.

Leže dva ludaka na atomaku i pevaju. Odjednom se jedan od njih okrene na leđa i nastavi da peva.
• Ej, zašto si se okrenuo?
• Pa, druga strana ploče!

Statistika kaže da 1 od 20 ljudi za komšiju ima pedofila. Ali ne i ja, moj komšija je prelepa 12-godišnjakinja sa čvrstom guzom i malim sisama.

Šta pevaju pingvini kad se napiju?
• Neke ptice nikad ne polete ...

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Dobio Muja čekove, i naravno, počeo da troši na sve strane. Na kraju ga pozovu u banku i kažu mu:
• Slušaj bre, Mujo, znaš li ti da si u takvom minusu da možeš u zatvor da odeš?
• Auuu, pa šta da radim? – uplaši se Muja.
• Ništa – reče mu službenik – jedino da vratiš ove pare što si potrošio.
• U bre, što me uplaši, evo odmah ću da ti napišem ček!

Stoji kapetan ispred čete i priča vojnicima:
• Danas ćemo učiti šta je to tup udarac. ... Tup udarac je kada uzmem kamen, bacim ga na gore i on kad padne nazad, čuće se "TUP"! E, to se zove tup udarac.
Svi ćute, samo se Ciga javi:
• A šta, drug kapetan, ako ja uzmem kamen, bacim ga u vodu i čuje se "BUĆ"?
• Slušaj, Cigo! Nemoj da mi mešaš rodove! U pešadiji je "TUP", a "BUĆ" je u mornarici!

Pita Milojko Milutina:
• Zašto ti sediš pored prozora dok tvoja Stanojka peva?!
• Da ne pomisle ljudi kako je tučem!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Kad sam bio mali, bio mi je veliki, a kad sam bio veliki, bio mi je mali. Počinje na K, a završava se na C, šta je to?
• Krevetac!

Fata se vraća kući kasno uveče, a Mujo je odmah dočeka urlanjem još sa vrata:
• Fato, bona, gdje si ti do sada!?
Fata se izvlači:
• Ma, bjež', bolan, zaustavio me policajac ...
Mujo upita:
• A što te zaustavio?
Fata mirno odgovori:
• Pa, voz'la sam prebrzo ...
Mujo se opet naljuti:
• I dobro, kol'ku ti je kaznu opalio?
Fata slegnu ramenima:
• Tri puta ...