VICOTEKA

Milica, došla sva uplakana kod majke i natečena. Majka je sva zabrinuta upita:
• Šta ti se desilo, crna kćeri! Desno, oko ti je plavo, a ni levo ne izgleda baš najbolje!
• To me je muž sredio!
• Kako muž, pa ja sam mislila da je on na službenom putu?
• To sam i ja mislila ...

Na pitanje "Kako je moguće da si ti sama?" odgovaram pitanjem "Kako je moguće da ti nisi?"

Došao čovek na biračko mesto, da glasa. Po završenom glasanju, zatraži od ljudi iz komisije da mu daju stolicu da sedne.
• Izvolite stolicu, da li Vam je dobro, gospodine?
• Ma dobro mi je, samo hoću da sačekam oca da dođe na glasanje.
• Pa doći će Vam otac kući posle glasanja?
• On ne dolazi kući, evo ima već 10 godina jer je umro, ali redovno izlazi na izbore, pa rekoh da ga vidim ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Otac pita Pericu:
• Kako stojiš u školi?
• Fino, tata - odgovori Perica - Svaki dan u drugom ćošku!

Stoji pijanac na autobuskoj stanici, dolazi autobus, prilazi mu neka baba i pita ga:
• Je li sinko, je l' ovo trojka?
A pijanac će:
• Jok baba, zgazila si liniju.

Učiteljica pita decu:
• Da li Bog postoji?
• Da, postoji?
• Možete li ga videti?
• Ne.
• Možete li ga dodirnuti?
• Ne.
• Pa, onda on ne postoji
Perica upita učiteljicu:
• A, učiteljice, imate li vi mozak?
• Imam.
• A, možete li da ga dodirnete?
• Ne.
• A, možete li da ga vidite?
• Ne.
• Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere:
• Sosooo, je li muško ili žensko?
• Sin je!
Lala se razveseli i razdere opet:
• A koliko je težak?
• 3500 grama.
Lala sav srećan, pa se razdere još jednom:
• A na koga liči?
• Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.

Milojku je rođendan i Smiljana ga pita šta bi želeo kao poklon. Milojko će:
• Pušku.
• Ne, puška nikako!
• Ipak, ja bih pušku ...
• Rekla sam ti, Milojko, puška NE!
• Ali ja bih pušku.
• Poslušaj me i odaberi nešto drugo!
• Ipak, ja želim pušku.
• Rekla sam ti, puška nikako! Pa, jebote - ko ovde odlučuje, a?!
• Ti. Ali, kad bih imao pušku ...

Rodi Lalina ćerka vanbračno dete. Lala nije hteo da je vidi nedelju dana. Posle toga, šta će, pomiri se sa sudbinom. Pozove je i očita joj bukvicu:
• Ćero moja - poče Lala strogo - ti, kako si počela, ... na kraju ćeš još i propušiti!