To je, bolan, za mene

Telefon zvoni noću ... Mujo reče: • Ako je to za mene onda reci da nisam kod kuće. Fata odgovara pozivaocu: • Mujo je kod kuće. Mujo ljutito viknu: • Pa jesi li ti normalna?! Fata odbrusi: • Ćut' bolan, to je za mene!

Mujo pita Fatu: • Što ti peglaš tu kosu? • Pa da bude duža! • Aaa, tako ... ok! Sutradan, lekar pita Muju: • I, ... kako rekoste da ste opekli penis?

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Kako Kinezi žive tako dugo kad ih prave Kinezi?

Na kraju sastanka šef pita: • Ima li ko kakvih pitanja? A radnik će: • Imam ja. Šefe, jebeš li ti išta osim nas?

Drži slepac turpiju i pipka je sa svih strana. Naiđe mu prijatelj i pita ga šta radi. Slepac kaže: • Ma, idi, u životu nisam čitao dosadniju knjigu!

U čemu je razlika između pite i tašte? • Pita je dobra kad je vruća, a tašta kad se ohladi.

• Eee, kako si samo porasla, kad se samo setim kako si bila mala, ... pa kad si prohodala, ... pa flomasterima žvrljala po zidovima ... • Čiko... a ko si ti? • Ja tvoju majku pratim na Fejsbuku!

Koji su prvi simptomi side? • Vreo dah iza uveta i oštar bol u dupetu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Nikad ne dozvolite da Vam se svekrva ili tašta zove Nada, jer nada poslednja umire.