VICOTEKA

Telefon zvoni noću ... Mujo reče:
• Ako je to za mene onda reci da nisam kod kuće.
Fata odgovara pozivaocu:
• Mujo je kod kuće.
Mujo ljutito viknu:
• Pa jesi li ti normalna?!
Fata odbrusi:
• Ćut' bolan, to je za mene!

• Nabroj mi pet vrsta piva.
• Zaječarsko, Lav, Hajneken, Staropramen i Jagodinsko.
• Dobro, a sada mi nabroj pet vrsta kondoma.
• Durex, ... ?
• Ne ide, aa?
• Ne.
• Ne znaš?
• Ne znam.
• Pa, da manje piješ, a više jebeš, znao bi!

• Ja stvarno ne znam zašto ti ne želiš da budeš sa mnom!? Gledao sam u dlan, u karte, ...
• A u ogledalo nisi ...?

Ono što sam iz španskih serija naučio, to je da poštujem kućnu pomoćnicu. Možda mi je majka ...

Kopaju Mujo i Fata krompir, pa Muji pukne drška od motike. Kaže mu Fata:
• Bolan, idi kod Hase i pozajmi motiku, dok ovu našu ne opravimo.
Ode Mujo i razmišlja usput: "Doći ću kod Hase, on će mi dati motiku i reći da pazim da je ne polomim kao i moju. Ja, kak'i sam baksuz, ima da je slomim, a Haso, kak'i je baksuz, ima da me tuži i završićemo na sudu. Ja, kak'i sam ludak, ima da mu svašta kažem na sudu i da ga mlatnem, pa ću zaglaviti zatvor ..." U tom trenutku, stiže on pred Hasinu kuću, izlazi Haso i pita ga:
• Mujo, jarane, kojim dobrom?
A Mujo će, kao iz topa:
• Ma nosi se u pizdu materinu i ti i tvoja motika!

Došao Švaba u Beograd i traži Partizansku ulicu. Zaustavi nekog prolaznika i upita ga:
• Sagen Sie mir bitte, wo ist die Banditen Strasse?

Da li žene koje obriju stidne dlake više ne treba da se stide?

Prodajem kuću sa pogledom na budućnost.
Lokacija: Preko puta groblja!

Došao Lala u Njujork i sedne u taksi koji vozi crnac:
• Izvinte, gos’n crnac, ja bih do centra!
• Može, kaže crnac!
• Ijao - kaže Lala - ta vi znate srpski, gos’n crnac! Ta, gde ste ga naučili?
• U Srbiju, čoče!
• U Srbiji? Ta sjajno! A gde ste to bili u Srbiji, moliću lepo?
• A u Beograd, a đe bi?
• Ta u Beogradu, lepo, a kandak ste vi tamo, gos’n crnac, nešto studirali?
• Ne, no si ti studira - kaže crnac - Naravno da sam studira!
• A šta ste studirali, ako nije tajna, gos’n crnac?
• A, medecinu, čuj, što bi drugo!
• A jeste li završili, gos’n Crnac!
• A nijesam jado, nijesam!
• Ta što, pobogu, gos’n crnac?
• A upa sam u loše društvo!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sin pita Radašina:
• Koje su boje šljive?
• Plave.
• Pa, zašto je ova crvena?
• Zato što je zelena!