VICOTEKA

Perica stoji na vratima u tramvaju, preprečio babi put, pa ga ona pita:
• Jel izlaziš?
A Perica odgovori:
• Može, nazovi me oko osam sati!

Dozvoliću ti da mi skineš majicu ..., pantalone ..., i gaćice ... Ali te molim da ostaviš štipaljke na žici!

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića.
P.S.
• Ne brini, prepoznaće on tebe!

Kaže momak devojci:
• Šta god da obučeš ne stoji ti, debela si.
Devojka njemu odgovara:
• I ti kad se svučeš, ne stoji ti.

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina:
• Eto vam ga, naučite ga da slika ...
• Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ...
• Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Muž i žena došli u neki luksuzan hotel, sede u baru i vide jednu jako zgodnu devojku.
• Baš je zgodna ona tamo ... šteta što je kurva – kaže muž.
• Sram te bilo, kako možeš za tu finu devojku da pričaš takve stvari ...
• Ma, kurva je, sto posto!
• Ma nije – žena tvrdi.
• Evo, dokazaću ti. Kreni polako do naše sobe, a ja ću je pokupiti i  dovesti. Uđi pre nas u spavaću sobu, sakrij se negde i slušaj ...
I tako, sedi žena skrivena iza zavese, kad muž dovodi devojku ...
• Dobro, kod mene se plaća u napred, to je 100 dolara na sat.
• Uh, pa to je puno para, nemam toliko ...
• Pa koliko bi dao ...
• Šta ja znam, imam samo 10 dolara.
• Onda ne znam zašto si me uopšte zvao! - kaže kurva i besno izađe na vrata.
Posle nekog vremena, muž i žena se vratili u bar, sede i pričaju, kad kurva prolazi pored njih i dobacuje:
• Eto vidiš šta dobiješ za 10 dolara!

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Zašto plavuša nosi reket u kafić?
• Čula je da će joj konobarice servirati.

Pita Fata Muju:
• Šta bi volio, u šta da se ja pretvorim?
Mujo odgovara:
• U kalendar.
Fata će:
• Je l' da me gledaš svakog dana?
Mujo odgovara:
• Ne, nego da te menjam svake godine!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Čeka Mujo Fatu na železničkoj stanici i kada je Fata izašla iz voza, Mujo se samo pozdravi s njom i ćuti. A Fata ga pita:
• Bolan Mujo, što si takav? Vidi kako onaj čovek grli i ljubi svoju ženu?
• Vidim, ali njegova žena upravo odlazi.