VICOTEKA

Perica stoji na vratima u tramvaju, preprečio babi put, pa ga ona pita:
• Jel izlaziš?
A Perica odgovori:
• Može, nazovi me oko osam sati!

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Juri policajac Cigu i viče za njim:
• Stani, Cigo!
Ciga odgovori:
• Stani ti, tebe niko ne juri!
• Ma, stani hoću nešto da ti kažem!
• Neka hvala, ne moramo mi Cigani baš sve da znamo!

Dogovore se momak i devojka za sastanak na slepo. Pita momak:
• Kako da te prepoznam?
• Stajaću na uglu, visoka sam 170cm i imam 55kg. A kako ja tebe da prepoznam?
• Nosiću metar i vagu!

Mladić se obraća ocu svoje devojke:
• Imam čast da zatražim ruku vaše ćerke. Mada je to samo puka formalnost.
• Ko kaže da je to formalnost? Njena majka?
• Ne, ... ginekolog!

Baka, sa svojih 98 godina, na samrti leži u bolesničkoj postelji i poželi da otkrije svom tugujućem mužu, koji sedi pored njenog kreveta, poslednju tajnu pre nego što umre.
• Petre, najdraži moj Pero, pre nego što zatvorim oči zauvek, htela bih da ti otkrijem svoju poslednju tajnu. Otiđi do štale gde ćeš naći dve kutije ispod treće potporne grede na levoj strani krova, i donesi ih.
Deda Pera ode do štale i vrati se nakon pet minuta noseći dve kutije u rukama. U prvoj kutiji pronalazi tri jajeta, a u drugoj 250 000 eura. Oči su mu zasvetlucale.
• Reci mi draga, šta znače ova tri jajeta?
• Znaš, Pero, u braku smo 78 godina i svaki put kad nisam doživela orgazam, stavila sam jedno jaje u kutiju.
Deda Peru obuzme zadovoljstvo i ponos, kako je za 78 godina samo tri puta podbacio, i upita:
• A odakle ovih 250 000 eura?
• A, svaki put kad sam napunila kornet sa trideset jaja, otišla sam na pijacu da ih prodam ...

Mladić izašao sa plavušom, ... Konobar kaže:
• Izvolite!
• Ja ću sok od kole! - poruči plavuša.
• Meni šamar da zapamtim kada sam izašao sa njom! - skrušeno će mladić.

Ako je ženi srce od kamena, tu ni tucanje ne pomaže.

Napadnem muža što nema ni jedan od sedam znakova da je zaljubljen u mene, a on mi nabroji deset znakova da ga varam, rekoh:
• Bože, pa nije valjda da i ti veruješ u ta sranja?!

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Zašto su bebe iz epruvete najlepše?
• Zato što su ručni rad.