Nazovi me oko osam sati

Perica stoji na vratima u tramvaju, preprečio babi put, pa ga ona pita: • Jel izlaziš? A Perica odgovori: • Može, nazovi me oko osam sati!

Pitali Cigu: • Kako se ti, Cigo, slažeš sa svojom Milevom? • Dobro. Prvo ja slažem nju, pa ondak ona slaže mene.

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče: • Tajo, tajo, udajem se! Lala se zbuni i upita: • Ta za koga se udaješ? Anđelka veselo reče: • Za Spiru iz tvoje firme! Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče: • Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te! Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata: • Tajo, tajo, udajem se! Lala za svaki slučaj upita: • Ta za koga sad? Anđelka veselo ispali: • Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme! Lala se opet počeša i reče: • Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi! Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve: • Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca! Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče: • Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!

Depresija u Srbiji je kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

Mujo govori Hasi: • Moja žena je anđeo! A Haso će njemu: • Blago tebi, moja je još živa!

Istraživanja su pokazala, da za svađu u braku nikad nije kriva samo jedna strana. Krivica je fifti - fifti, potpuno podeljena. 50% je kriva žena, a 50% tašta.

Grdi pandur svog sina: • Sine, stvarno mislim da nije u redu da već u petom razredu pušiš! • Da, tata, ali pričao si mi da si i ti počeo da pušiš u petom razredu. • Ma jeste, ali ja sam tada imao 17 godina.

Otvori Kinez frižider i ukapira da je prazan. Zakuka Kinez: • Ajoj meni, nemam ni kučeta ni mačeta.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Posle koncerta, operska diva razgovara s poznanicom: • Bila sam fantastična. Je l` da? Moj glas je ispunio celu salu! • Jeste, draga moja. Toliko ju je ispunio, da su mnogi izašli da naprave mesta za tvoj glas ...

Kako Zemunac dresira psa? • Sedi, brate, ispoštuj me.