VICOTEKA

Profesor biologije dolazi na čas i obraća se studentima:
• A sada ću vam pokazati kako izgleda secirana žaba!
Vadi on iz džepa lepo smotan paketić, otvara ga i vadi sendvič. Začuđeno se počeša po glavi:
• A zakleo bih se da sam malo pre pojeo doručak!

Pita Perica tatu:
• Tata, ima li konj ženu?
• Ima sine, zove se kobila ...
• A ima li konj dete?
• Ima sine, zove se ždrebe ...
• A ima li ždrebe ženu?
• Nema sine, samo se konji žene.

Otišao pandur da kupi taksene marke na trafici i pita prodavačicu:
• Imate li taksene marke od pet dinara?
• Imamo!
• A pošto su?

Odem kod nutricioniste, on deblji od mene. Odem kod oftamologa, on ćoraviji od mene. Kod psihijatra nisam smela ni da idem ...

Prođe Ciga konjskom zapregom na crveno svetlo, zaustavi ga policajac i kaže mu da mora platiti kaznu:
• Ali, nemam ti ja pare! – vadi se Ciga.
• Ne zanima me, zakon je zakon, moraš platiti! – odgovara policajac.
• Ali nemam ...
• Ma, moraš platiti!
I tako redom ... Na kraju kaže policajac:
• Dobro, ako nemaš pare, šta mi možeš dati pa da te pustim?
Ciga razmisli malo, pa kaže:
• Evo, imam ovde iza jednu flašu s kokosovim mlekom ... mogu ti ga dati.
• Dobro, ajde, kada nemaš ništa drugo ... – odgovori policajac, srećan što će probati kokosovo mleko koje nikada do tada nije probao ...
Popije pandur mleko i pusti Cigu ... Ovaj sedne na svoje mesto, uhvati uzde i vikne:
• Điha, Kokose!

Šta je plavuša bez mobilnog?
• Pička bez veze!

• Perice sine, kad budeš imao prvo seksualno iskustvo reci mi, pa ću ispeći janje za nas i prijatelje!
• Već sam ga imao, ćale.
• Čestitam sine, koja je ta srećnica, da li je poznajem?
• Ivica i ja smo se igrali mame i tate.
• Auuuu sranje, šokirao si me. Samo mi još nemoj reći da si ti bio mama?
• Čini mi se da ćemo kod njegovog tate na janjetinu!

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže:
• Nisu me uzidali!
Cement kaže:
• Nisam dobro bio zamešan!
Armatura će na to ležerno:
• Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Radnici u štrajku kažu direktoru:
• Oprostite direktore, nismo primili platu tri meseca!
• Oprošteno Vam je!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Čini mi se da si ti lud!
• Ne!
• Šta ne?
• Ne čini ti se!