VICOTEKA

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa:
• Sellam.
Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez,  kad će papagaj na to:
• Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

Pričaju Mujo i Haso, pa kaže Mujo Hasi:
• Haso, da znaš kako su mene jurile žene kad sam bio mlađi?
• A što te više ne jure?
• Pa, više im ne kradem tašne.

• Šta radiš na sobnom biciklu?
• Treniram ...
• Pa, ... ne vidim da okrećeš pedale?
• Nizbrdica je!

Hrabrost je kada dodeš kući u sred noći dobro pijan, žena te čeka sa metlom u ruci, a ti je upitaš:
• Čistiš ili se spremaš negde da odletiš?

Muž i žena vode ljubav pored otvorenog prozora. On oseti dim kroz prozor i upita ženu:
• Osećaš li?
Na to će žena:
• Dobro si se setio da pitaš, ... već godinama ništa ne osećam.

Pita učiteljica:
• Perice, zašto juče nisi bio u školi?
Perica odgovori:
• Izvolite, mama je napisala opravdanje.
Učiteljica ponovo pita:
• A šta ti je bilo?
• Ne znam, nisam pročitao šta je mama napisala.

Razgovaraju dva prijatelja:
• U kom mesecu žene najmanje pričaju?
• U februaru.
• Zašto?
• Pa, ima samo 28 dana!

Dozvoliću ti da mi skineš majicu ..., pantalone ..., i gaćice ... Ali te molim da ostaviš štipaljke na žici!

Živeli Mujo i Haso u Nemačkoj i svakog dana išli da prose. Haso dnevno donosi kući punu torbu novčanica od 10 evra, vozi Mercedes i živi u lepoj vili. Međutim, Mujo jedva sakupi 2 do 3 evra na dan. Muji jednog dana nešto pukne, pa će Hasi:
• Prosim bolan isto k’o ti, isto tako predano, al’ kako to da ti dnevno donosiš kući punu torbu desetica?!
• Pogledaj svoj natpis, šta na njemu piše? – uzvrati Haso.
Mujo pročita:
• Bez posla sam, moram da izdržavam ženu i 6-oro dece!
• Nije ni čudno da dobijaš tek 2 - 3 evra, kaže mu Haso.
• A šta piše na tvom natpisu?
Haso čita:
• Nedostaje mi samo još 10 evra da se vratim u Bosnu!

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
• Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način.
• Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom.
• Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine:
• Hej, kako si?
Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo:
• Ide nekako, dobro sam!
A drugi tip je upitao:
• I, čime se baviš?
Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio:
• Uhhh, putujem, baš kao i ti!
Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje:
• Mogu li doći kod tebe?
OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu:
• Ne, ... trenutno sam zauzet nečim!
Tada začuh tipa, ... nervoznog:
• Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!