VICOTEKA

Jednom su baba i unuk zamenili tablete. Unuk je zaspao u diskoteci, a baba je isplela čarapu od tri metra.

Hajde da vodimo ljubav?
• Bojim se ...
• Čega ljubavi?!
• Trudnoće ...
• To ne može da se desi.
• Obećaj mi Petre ...
• Obećavam Zorane!

Kad neko kaže da gaji osećanja, ja ga zamišljam kako ih seje, zaliva, đubri, ubere, osuši, ... i na kraju popuši.

• Fato, ti si idiotkinja.
• Aaaa, znam to.
• Čuj? ... A kako znaš?
• Pa da sam sa udala za hadžiju, bila bih hadžinica.

Spremio se Mujo za krevet, lagano uvalio pred televizor i gleda utakmicu, kad iz kupatila izlazi Fata u providnoj spavaćici, prošeta ispred televizora i ušuška se uz Muju, pa mazno upita:
• Mujo, bolan, š'a ima na televiziji?
Mujo ne trepnuvši odgovori:
• Prašina, bona, prašina, ...

Sretoh juče popa i rekoh:
• Dobar dan pope!
Pop mi oštro odbrusi:
• Nisam ja pop, ja sam otac!
U tom momentu poče moj Džeki da laje na njega, a ja mu rekoh:
• Ne laj na oca, Džeki!

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Pita učiteljica Pericu:
• Po čemu je Severni pol dobio ime?
• Pa, po Severini - odgovori Perica!

Sretnu se dva drugara na autobuskoj stanici. Prvi pita drugog:
• Šta ima jarane, jesi li se oženio?
• Nisam još. - odgovara drugi.
• Pa šta čekaš? - upita prvi.
• Autobus. - odgovori drugi.

Pričaju dva Crnogorca u penziji:
• Đetiću, jesi l' ti, možda, radioaktivan?
• Junačino, ja ti radio nikad nijesam, no aktivan sam od četeres' prve!

Došao Ciga ranije kući i zatekne kuma sa ženom. Mileva poče da se pravda:
• A bre, Miko, si mi kupio kafu?
• Nisam.
• Si mi kupio šećer?
• Nisam.
• Pa šta ona oćeš, ... sa šta sam mogla kuma da počastim?