Jebo te kišobran

Ide mali Perica ulicom i sretne jednu gospođu, pa je upita: • Oprostite gospođo, gde je ovde javna kuća? Gospođa mu opali šamarčinu i ode. Ide tako on dalje, sretne policajca: • Oprostite gospodine, gde je ovde javna kuća? Policajac mu, takođe, opali šamarčinu. Crvenih obraza Perica se vrati kući i s vrata kaže: • Ćale, jebo te kišobran, idi sam po njega ...

Unuk u poseti kod babe: • Bako, ima li kod tebe WiFi? • More, ima da jedeš to što ima, nemoj da mi tu izvoljevaš!

Dva policajca svakog dana doručkuju u istoj pekari. Jednog dana vidi prodavac da nema drugog policajca pa pita ovog prvog šta mu je sa kolegom. Ovaj kaže da mu je kolega juče bio kod zubara zbog zubobolje i da mu je zubar rek'o da jede sa druge strane. • Pa? - pita prodavac - Gde je on sada? • Eno ga na drugoj strani ulice, jede tamo ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara: • Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Šef sakupio radnike pa kaže: • Imam lošu vest. Zbog ušteda koje su neophodne, moram da otpustim nekoga od vas! • Mene ne možete jer sam pripadnik nacionalne manjine i mogu da vas tužim za rasizam - reče crnac. • Ja sam žena. Odmah ću vas dati na sud zbog šovinizma – reče sekretarica. • Samo pokušajte, pa ćete završiti na sudu zbog religiozne diskriminacije – reče musliman. • Probajte da mi date otkaz, pa ću da vas tužim za diskriminaciju starih lica – reče 70-godišnji vođa grupe. Sada svi pogledi padoše na mladog, belog i zdravog radnika. On se na trenutak zamisli, pa tiho kaže: • U zadnje vreme mi se čini da sam gej ... !

Zašto Italijani ne prave roštilj? • Zato što im špageti propadaju između žica.

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Dobar čovek voli svačiju ženu, a loš ne voli ni svoju.

Razgovaraju dve babe o seksu. Pa, prva upita: • Je l' bona, kako onaj tvoj, more l’ išta? • Ništa, moja ti, ništa, ... kako kod tebe? • Aaa, moj po celu noć more, ... ja ga nakrkam sa medom i orasima i on prangija po celu noć. Nego, probaj i ti bona, nećeš se pokajat’! Ova ode na pijacu, nakupuje meda i oraha, dođe kući pred dedu: • De stari, uzmi malo meda, uzmi malo oraha ... i tako svakih po' sata: • Deder stari, samo ti udri, tebi sam i kupila ... • Ma ne mogu više, stvarno ne mogu • Samo jedi i ne laprdaj • Ma ne mogu više, bona šta ti je!? • Jedi, čuješ šta ti kažem, jedi! Najeo se deda ko nikad, legli oni naveče u krevet i oko ponoći javi se deda: • Babaaa ... Ona budna, a ćuti, pravi se da spava, a on opet: • Babaaa ... Ona ćuti, a on: • Babaaa, baba! A ona se ko fol probudi, okrenu se i reče: • Šta je junačino moja?! • Baba, ja se usr’o!

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti. Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila. Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav. Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže: • Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat. Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin: • Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!