VICOTEKA

Kaže žena mužu:
• Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje.
• U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci:
• Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo.
• Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka.
• Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo.
• Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Čitavog dana šef traži jednog radnika po pogonu, ali on kao da je propao u zemlju. Tek pred kraj radnog vremena nađe on njega i kaže mu:
• Pa, gde si ti? Čitavog dana te tražim i ne mogu da te pronađem.
• Eee, šefe, danas je teško naći dobrog radnika.

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Ulazi programer u crkvu i pita popa:
• Pope, ima li ovde wiFi?
Pop zakoluta očima i izusti:
• Bože pomozi!
Programer će na to:
• A je l' to korisničko ime ili lozinka?

Otišao Mujo u Sloveniju da traži posao. Slovenac mu kaže:
• Mujo, ne može, vi Bosanci ste lenji.
Mujo odgovara:
• Ma ne, Crnogorci su lenji, mi smo glupi.

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Muškarac i žena se voze hotelskim liftom, i na izlasku muškarac ženu nehotice laktom udari u sisu. Okrene se i poče da se izvinjava šaleći se:
• Gospođo, ako Vam je srce mekano kao sisa, oprostićete mi?
A ona će:
• Mladiću, ako je Vama tvrd kao lakat, ja sam u sobi 307!

Došla unuka kod bake i kaže joj:
• Bako, molim te, sklopi oči.
• A zašto, zlato bakino?
• Zato što mama kaže da ćemo biti bogati kada ti sklopiš oči.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.