VICOTEKA

Kaže žena mužu:
• Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje.
• U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Ostavila me žena iz verskih razloga, ... verovala je da imam pare.

Radojica došao na kapiju kod komšije, otvara njegov devetogodišnji sin:
• Zdravo, jel' ti otac kod kuće?
• Nije, otiš'o je do grada.
• A stariji brat Steva?
• I on otiš'o sa tatom ...
• Uff ...
• Kaži komšija, ako ti nešto treba od alata, ja znam gde stoji.
• Ma, jok, hteo sam da pričam sa tvoim ocem, pošto je tvoj brat Steva napravio dete mojoj ćerki Nadi ...
• Eeeee, za to ćete stvarno morati da pričate sa tatom, ... znam da za vepra uzima 200 eur, za bika 500 eur, a kol'ko će da traži za Stevu, stvarno ne znam!

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Hoćemo dinar!
Za ručak ista situacija:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Daj dinar!
Uveče tatko vika:
• Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Na času istorije galami nastavnik na Pericu:
• Znaš li ti, neznalice, da je Abraham Linkoln u tvojim godinama bio odličan učenik?
A Perica će:
• A znate li Vi da je Abraham Linkoln u Vašim godinama bio predsednik Amerike?

Psihijatar:
• Recite mi, kada su počele vaše traume?
Pacijent:
• Paaa, kad smo u vrtiću pevali "Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada!" a slinavi Mitar pokazao prstom na mene ...

Otišao slikar u park. Iznenada dobije inspiraciju za slikanje pa poviče:
• Papira, papira, dajte mi papira!
A jedan iz žbunja dovikne:
• Ma šta će ti papira, obriši se lišćem kao ja.

Vozi Mujo bicikl. Naiđe policajac i kaže mu:
• Mujo, siđi sa bicikla, moraš da platiš kaznu. Sto dinara jer nemaš svetlo, još sto jer nemaš zvonce, još sto jer nemaš "mačje oko", sto jer ti ne rade kočnice ...
A Mujo se smeje, sve se hvata za stomak. Pita ga policajac šta mu je, što se toliko smeje, a Mujo mu odgovara:
• Eno ide Haso, on nema ni bicikl!

I gde su mi one pare što su mi moji čuvali da ne izgubim dok sam bio mali? ... Gde?

Našao policajac izgubljenog majmuna na ulici i poveo ga u stanicu. U stanici pita šefa šta da radi s majmunom, a šef u žurbi odgovara:
• Ma, šta ja znam, vodi ga u zoološki vrt.
Uveče se policajac vrati u stanicu, vodeći majmuna za ruku i opet pita šefa šta da radi.
• Šta je s tobom, čoveče, pa vodi ga u zoološki vrt!
• Šefe, tamo smo već bili. Mislio sam da ga sad povedem u bioskop.