VICOTEKA

Zove plavuša dečka:
• Kupila sam puzzle i ne mogu ih složiti ...
• Hm, baš ništa nisi uspela da složiš?
• Ne ... Ni jedna mi se ne uklapa.
• A šta je nacrtano na kutiji?
• Neko žuto pile. Ali, ja tu ne mogu da prepoznam ni glavu ni rep.
• Ajde, strpi se malo, sada ću ja da dođem do tebe.
Dođe dečko kod plavuše, pogleda ka stolu sa slagalicom i kaže joj:
• Daj, vrati taj cornflakes u kutiju.

Prozove uciteljica Milenu na kartu i kaže joj:
• Pokaži nam Ameriku, Milena.
Milena pokaže. Učiteljica pita Pericu:
• Ko je otkrio Ameriku, Perice?
• Pa, Milena, učiteljice!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Dođe Mujo kod Hase, a on izvadio „onu stvar“ i greje je na peći.
• Pa šta to radiš, bolan Haso?
• Treniram fiziku.
• Pa šta ti je to?
• Kažu da kada zagreješ neko telo – ono se širi, a kada hladiš – ono se skuplja, pa eto i ja eksperimentišem da vidim da li je to istina.
• Dobro bolan, a gde ti je Fata?
• Pa u frižideru, ... i ona trenira!

Idu Mujo i Haso na planinu. Mujo malo zamuckuje kad govori, pa, nakon 300 metara kaže:
• Ššaaa ...
Na to će Haso:
• Reći ćeš kad dođemo na vrh. Opet na 700 metara Mujo:
• Ššaaa ...
• Čekaj više, reći ćeš mi na vrhu! - nervozno će Haso.
Dođu oni na vrh planine i sad Haso pita Muju:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šator smo zaboravili!
Vraćaju se oni dole i na 700 metara Mujo opet:
• Ššaaa ...
• More, reći ćeš kad siđemo - kaže Haso.
Opet Mujo na 300 metara:
• Ššaaa..
• Ama, jarane, sačekaj da siđemo!
Dođu oni dole i kaže Haso Muji:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šalio sam se.

Putuje Lala vozom. Uđe u kupe u kome je samo jedna lepa devojka koja, zaneta čitanjem neke knjige, ne obraća pažnju na pridošlog putnika. Posle pola sata vožnje, ne skidajući pogled sa prelepe saputnice, Lala joj se obrati:
• Moliću vas lepo, gospojice, za jedno pitanje!
Devojka ga pogleda ...
• Znate li vi možda moga brata Tozu?
• Ne znam ni vas ni vašeg brata! - odgovori devojka.
• E, vidite, dobro je što ga ne znate, jer da ga znate, ta on bi vas o'ma, sa oproštenjem, i to bez pitanja - kaže Lala i brzo nastavi - a, ja nisam taki. Ja fino zamolim, pa ako date, date!

U školi, na času biologije, profesorka predaje o telesnim izlučevinama i pita decu:
• Deco, da li znate šta je to "smola iz uha"? Ne znate? To je ono žuto u ušima.
Mali Ciga diže ruku i pita:
• Mislite ono gorko?

Ako vam treba neka roze majca - donesite belu, pa da vam moja žena opere.

Došao Mujo, keramičar, u javnu kuću. Izabere jednu crnkinju, crnu ko ponoć. Odu u sobu i kaže Mujo:
• Naguzi se.
Ona se naguzi. Mujo gleda, gleda ... i kaže:
• Dobro je, možeš se obući, gledao sam samo kako roze fugna ide na crnu pločicu.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

U nekoj šetnji posle posla, jedan programer se poverava drugom:
• Znaš, imam problem ... neće da mi se digne ...
• Jesi li probao iz safe moda?
• Jesam. Neće ...