Vrati taj cornflakes u kutiju

Zove plavuša dečka: • Kupila sam puzzle i ne mogu ih složiti ... • Hm, baš ništa nisi uspela da složiš? • Ne ... Ni jedna mi se ne uklapa. • A šta je nacrtano na kutiji? • Neko žuto pile. Ali, ja tu ne mogu da prepoznam ni glavu ni rep. • Ajde, strpi se malo, sada ću ja da dođem do tebe. Dođe dečko kod plavuše, pogleda ka stolu sa slagalicom i kaže joj: • Daj, vrati taj cornflakes u kutiju.

Mujo ljutito govori Hasi: • Ako misliš da si pametniji od mene, onda si stvarno glup!

Muškarci bi manje lagali, kada bi žene manje pitale!

Kako se zove vetar koji oprašuje biljke? • Jebivetar.

Deca u Crnoj Gori krenula u školu, a ne znaju kojim jezikom govore. Naučiće kada dođu u Beograd na fakultet.

Ulazi zgodna napirlitana plavuša u poslastičarnicu i pita prodavačicu: • Imate li nešto što nije masno i slatko? • Imamo ... • Šta? • Salvete!

Jada se Mujo Fati: • Komšija Ibro me ubio od batina! • Pa što, crni Mujo? • Ljut je na mene jer mu kradem Internet. Šta li će tek biti kad mu stigne račun za struju?

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Negde u nekoj državnoj firmi: • Dobar dan, ja došao u vezi posla ... • Koja stranka? • Šta stranka?! • Šta posla?!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Po čemu se razlikuju kurva i kurveštija? • Ova druga je veštija.