VICOTEKA

Zove plavuša dečka:
• Kupila sam puzzle i ne mogu ih složiti ...
• Hm, baš ništa nisi uspela da složiš?
• Ne ... Ni jedna mi se ne uklapa.
• A šta je nacrtano na kutiji?
• Neko žuto pile. Ali, ja tu ne mogu da prepoznam ni glavu ni rep.
• Ajde, strpi se malo, sada ću ja da dođem do tebe.
Dođe dečko kod plavuše, pogleda ka stolu sa slagalicom i kaže joj:
• Daj, vrati taj cornflakes u kutiju.

Zašto je alkoholičar kupio slamčicu od deset metara?
• Zato što mu je doktor rekao da se udalji od alkohola.

Muž se žali ženi:
• Onaj naš balavac, opet mi je uzimao novac iz novčanika!
• Kako znaš da je on, možda sam ja?
• Ma nisi ti, on ipak nešto i ostavi ...

Šta kaže ljudožder kad vidi trudnicu?
• Vidi kinder jaje!

Iza svakog uspešnog vegana stoji razočarana baba.

Hvali se komšinica:
• Moja kćerka je imala dva prosca, bankara i biznismena.
• Pa, koji se usrećio?
• Bankar, udala se za biznismena!

Došao Mujo kod Hase u posetu, a Hasi oba uha u zavojima:
• Šta si to uradio, bolan?
• Ma pusti, peglao košulju kad zazvoni telefon. Umesto za telefon, ja se uhvatim za peglu i opečem uho.
• A šta ti se desilo sa drugim uhom?
• Pa, ... hteo sam da nazovem hitnu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Nikada neću zaboraviti mudre ujakove reči, malo pre nego što sam odsekao sebi palac na ruci:
• Idem do garaže, a ti ne pipaj ovu sekiru!

Zašto nisu kremirali Đinđića?
• Zato što bi ga Čeda ušmrkao.

• Jesi li čuo da Rusi zavrći gas?
• Ma ćuti, bolje Rusi da zavrću nego Nemci da puštaju gas.