VICOTEKA

• Moj dnevnik ... Dan 1.
Spremna sam za ovo divno krstarenje ...
Ponela sam najlepše haljine. Tako sam uzbuđena!

• Moj dnevnik ... Dan 2.
Celi dan smo mirno plovili.
Bilo je divno, videla sam nekoliko delfina i morskih kitova.
Kako mi je divno počeo odmor!
Danas sam srela kapetana i učinio mi se zanimljiv.

• Moj dnevnik ... Dan 3.
Bila na bazenu, ronila i igrala golf ...
Kapetan me pozvao za svoj sto da večeram s njima.
Bila mi je to velika čast, bilo mi je extra.
Vrlo je zgodan i zanimljiv muškarac.

• Moj dnevnik ... Dan 4.
Bila sam u kazinu i dobila 110 eura.
Kapetan me pozvao na večeru u svoju kabinu.
Bila je to luksuzna večera, školjke, kavijar, šampanjac.
Pitao me da ostanem s njim i odbila sam poziv. Rekla sam mu da ne želim prevariti supruga.

• Moj dnevnik ... Dan 5.
Ponovo sam išla na bazen i malo sam izgorela na suncu.
Kapetan me pozvao na piće, istina je da je jako ljubazan muškarac.
Opet me pitao da li želim provesti noć s njim i opet sam ga odbila.
Tada me je uslovio, ako ne odem s njim u krevet potopiće brod!
Ostala sam skamenjena.

• Moj dnevnik ... Dan 6.
Danas sam spasila nekih 1.600 osoba ... četiri puta!
Tako sam srećna!

Ostavio sam laptop na podu. Moja baba je pomislila da je to kućna vaga. Sve u svemu, baba mi je teška 500 evra.

Venčali se Lala i Sosa. U crkvi sve bilo kako treba. Došlo vreme i za prsten.
• Prsten - traži popa od Lale.
Lala gleda u oltar. Priskače kum i kaže:
• Oče popo, znate, Lala je prigluv. Morate vikati!
Neće popa da pravi galamu u svetom hramu, pa da bi objasnio šta traži, poče da kažiprst desne ruke provlači kroz krug između palca i kažiprsta leve ruke. Lala gleda, gleda, pa mu sinu:
• Aaaa to, oče popo! Jesam, jesam, nekol'ko puta!

Nisu mi sve ovce na broju, izgleda da su me neke blokirale.

Šta pevaju pingvini kad se napiju?
• Neke ptice nikad ne polete ...

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kako se zovu stanovnici Londona?
• Ne znam, učiteljice, ima ih preko tri miliona.

Šta je to cunami?
• Puna plaža ljudi, a nigde žive duše!

Pričaju Lala i Crnogorac i pita Lala:
• Je l' Crnogorac, imaš li ti familije u Crnoj Gori? 
• Imam - odgovari Crnogorac.
• A u Vojvodini?
• Tri puta više - odgovara Crnogorac.
• Da li znaš šta je tvoja familija donela u Vojvodinu od bele tehnike kad se doselila?
• Ne znam - posle razmišljanja odgovori Crnogorac.
• Pa koze - reče mu Lala.

Otišli Lala i Sosa u Novi Sad na Sajam poljoprivrede. Na jednom štandu prezentator predstavlja bika i kaže:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom jedanput dnevno.
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ ti ovo, moj Lalo?
Lala ćuti. Na drugom štandu za bika kažu:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom na svakih sat vremena.
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ, Lalo, šta muški vragolani rade?
Lala ćuti. Na trećem štandu, kažu:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom tri puta u toku jednog sata!
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ tek ovo, Lalo?
Lala, znatiželjan, pita prezentatora:
• Izvini, je l' svi ti bikovi to uvek rade sa istom kravom?
Prezentator, zgrožen ovim naivnim pitanjem, odgovori:
• Taman posla! To se uvek radi sa drugom kravom.
Na to se Lala okrene svojoj Sosi i kaže:
• Aha! Je l' čuješ, moja Soso?

Koja je razlika između dinosaurusa i nevine srednjoškolke?
• Nema razlike. Obe vrste su izumrle.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...