Ko ovde vozi kola

Čovek vozi kola, a žena mu stalno dobacuje: • Sporije vozi, ... sporije, izginućemo negde. Istovremeno sa zadnjeg sedišta tašta dovikuje: • Brže zete, brže, ... zakasnićemo. Čoveku pukne film, pa se prodere: • Dobro bre ženo, u pizdu materinu, ... ko ovde vozi kola: ti ili tvoja majka?!

• Da li možemo nas dvoje da budemo nešto više od prijatelja? • Auu, divno! Znači, hoćeš da mi budeš žirant?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Google mora da je žensko. Ima odgovore na sva pitanja.

Jorgovanka zove komšinicu preko plota: • Zorice, može li oklagija na pola sata? A, ova će: • Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!

Šta radi Čak Noris na Novom Beogradu? • Beži iz Zemuna!

Došla inspekcija za ispitivanje porekla imovine, kod nekog nekog tipa, pa ga pita inspektor: • Odakle vam ova kuća od 800 kvadrata? • Dobio sam na opkladu, insektore. • Dobro, a odakle vam vila na moru sa 25 apartmana? • I to sam dobio na opkladu. • Dobro. A odakle vam ova mečka 600 SEL pred kućom? • Pa, i to sam dobio na opkladu. ... Slušajte me pažljivo. ... Da se opkladimo ja i vi u 20.000 evra da ja imam tri jajeta u gaćama! Insektor ne verujući da postoji čovek sa tri jaja pristade na opkladu. Stavi ruke u gaće optuženog i ustanovi da on ipak ima samo dva jajeta: • Eto vidiš, imaš samo dva jaja. Opklada je moja! • U pravu si inspektore, a vidiš li ti onu trojicu tamo iza kuće? • Vidim, kako da ne! • E, ja sam se sa njima opkladio u 150.000 evra da će inspekcija za poreklo imovine da me uhvati za jaja!

Ide pandur ulicom i vidi klinca kako puši. Priđe mu i povišenim tonom ga pita: • Znaš li ti, mali, da pušenje skraćuje ljudski život napola? Klinac sleže ramenima i stidljivo će: • Ne znam ... • Koliko ti imaš godina? - upita ga pandur strogo. • Deset. • Eto, vidiš, ... da ne pušiš, sad bi imao pet!

Došao Ciga kod lekara, a onako, ima ga jedno 150 kg žive vage i kaže: • Doktore! Šta da radim? Nikako da se seksam sa moju ženu! Ja ovoliki, a ona još deblja, pa kako god probamo, ništa ne možemo da uradimo? Doktor zamišljeno gledajući kroz prozor reče: • Dođi ovamo. Je l' vidiš ona dva kera dole na ulici kako se seksaju? Probajte i vi tako. I Ciga ode. Posle par dana eto ga nazad sa poklonima za doktora ... • Šta ima Cigo? Je li uspelo i kako je bilo? – pita doktor. • Ma super! Isprva nas bilo malo sramota da se seksamo na ulici, al' posle smo navikli.

Posle rata u Sarajevu, dolazi Mujo kod IFOR-a da se žali kako mu je neko ukrao ostavu sa drvima. Jedan od oficira posle Mujine duže kuknjave odluči da ode sa njim i vidi o čemu se radi. Mujo ga povede do mesta gde mu je bila ostava: • Evo, još jutros je bila tu, taman sam je napunio drvima! Oficir pogleda mesto, pogleda gore, pogleda dole, pa kaže: • Ovo je lift, a jutros je došla struja ...

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ... • Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle! Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita: • Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...? Kaže Nadica: • Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo. Voze se one dalje, kad opet časna sestra: • Izvini, ali ove čizme, kako ...? • Ma, jedan predivan izlet, i evo ... Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca! Ona: • Ko je? • Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar. Časna sestra: • Jebi se ti i tvoje karamele!