Ko ovde vozi kola

Čovek vozi kola, a žena mu stalno dobacuje: • Sporije vozi, ... sporije, izginućemo negde. Istovremeno sa zadnjeg sedišta tašta dovikuje: • Brže zete, brže, ... zakasnićemo. Čoveku pukne film, pa se prodere: • Dobro bre ženo, u pizdu materinu, ... ko ovde vozi kola: ti ili tvoja majka?!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pita sin oca programera: • Tata, šta je to brak? Otac odgovara: • Sine, hoćeš da ti objasnim šta je to brak? Pa ovako, zamisli da imaš brzi, besplatni Internet bez limita koji otvara samo jedan sajt ...

Dolazi Crnogorac u birtiju, opasao tri jatagana i seda za susedni sto gde su sedeli Mujo i Haso. Kaže Mujo: • Vidi onog Crnogorca, kakvi su mu ono noževi za pojasom? • Otkud znam. Ako te baš toliko zanima idi pa ga pitaj – odgovara Haso. • Pa baš me zanima čime se bavi, kad mu trebaju onolike oštrice? Radoznao, Mujo ode i pita Crnogorca: • Je li ti, Crnogorac, kakvi su ti to noževi? • Čuj noževi, jadan ne bio, vidiš li ti da su ovo jatagani? Ovaj prvi, njim je moj deda posekao trista glava. Ovaj drugi, njim je moj otac posekao dvesta glava, a ovaj treći, njim sam ja posekao sto glava. Vraća se Mujo za svoj sto i kaže Hasi: • Koliko sam ja razumeo, radi nešto s kupusom ...

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Dva vojnika kuvara rešavaju ukrštenicu pored kazana u kome se krčka kupus. Prvi čita i piše, pa se obraća onom drugom: • Povrće u četiri slova? • Kupus - odgovara brzo drugi. • Ne može da stane! • Stavi manju glavicu - odbrusi drugi.

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara: • Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Kupa Fata malog Mujicu, pa ga uhvati za uvo i vuče kroz kadu. Mujo je pita: • Šta to radiš s malim? A Fata će na to: • Ajd ti stavi ruku u vruću vodu!

Leži Mujo na samrtnoj postelji, Fata plače kraj uzglavlja i drži ga za ruku. Mujo je upita: • Fato, hoćeš li mi ispuniti poslednju želju? Fata zajeca i reče: • Hoću, moj Mujo, samo reci! Mujo, onako slab, jedva prošapće: • Fato, hoću da se za šest meseci udaš za Hasu ... Fata ga zbunjeno pogleda i upita: • Mujo, pa kud za Hasu, ti ga nikad nisi podnosio, rekao si da ga mrziš više od svega!? Mujo zadnjim snagama reče: • Upravo zato, Fato, upravo zato ...

Kada sam bio mali, pišao sam po pesku, a sada sam odrastao, pa serem po Fejsu!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...