Gde stanuješ mali?

• Gde stanuješ, mali? – strogo upita policajac malog Pericu, koji je loptom razbio komšijin prozor. • Nigde – pokušava mali Perica da se izvuče. • A ti? – upita policajac Ivicu, koji je igrao fudbal sa Pericom. • Odmah pored njega - odgovori Ivica.

Mujo trčeći stiže do apoteke, a ono, ispred apoteke dugačak red. Mujo poče da ide od jednog do drugog, govoreći: • Molim vas, pustite me preko reda, hitno mi je, devojka mi tamo leži ... Svi se razmaknu kad su to čuli i puste Muju do apotekara koji ga upita: • Dobro, šta treba tako hitno za devojku koja leži? Mujo slegne ramenima, izvadi novčanik i odgovori: • Hitno, brzooo, paket kondoma, molim vas ...

Zašto balerine igraju na prstima? • Da ne probude publiku.

Ko kaže da u Srbiji nema reda? Red u pošti, red u baci, red u opštini, red u ambulanti, red u prodavnici, ...

Provali lopov u kuću i počne da krade. Odjednom začuje glas: • Isus te gleda ... Lopov se okrene oko sebe, nikoga ne ugleda i zatim nastavi s krađom. Nakon nekoliko sekundi opet čuje neki glas: • Isus te gleda ... Kada se okrenuo i malo bolje pogledao, spazio je papagaja u kavezu, pa ga je upitao: • Ko si ti? • Mojsije. A lopov će na to sa smeškom: • Ko je bio tako glup i dao papagaju ime Mojsije? • Isti onaj koji je dobermanu dao ime Isus - odgovori papagaj.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Razgovaraju dva pijanca u kafani: • Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama. • U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.

Zaustavlja pandur auto na mostu: • Čestitam, vi ste 100-hiljaditi auto koji je prešao ovaj most i zato ćete dobiti nagradu od dvadeset hiljada dinara. Šta ćete da uradite sa parama? Vozač progovara: • Uplatiću da konačno polažem vozački. Tek će tašta pored njega: • Ma pustite ga, vidite da ne zna šta priča kad je pijan. Na to će tast sa zadnjeg sedišta: • E, znao sam ja da nećemo daleko dogurati ukradenim autom.

Treba se kupati pre svakog spavanja, jer nikad ne znate šta ćete sanjati.

Ide plavuša ulicom i naiđe na neku ženu, pa joj se obrati: • E, gde si, Tanja, dugo se nismo videle ... Na to će žena: • Izvinite, ali ja nisam Tanja. A plavuša će: • Ju! Čak si i ime promenila!

• Ej, konobar, imaš li šećer? • Imam! • Zajebano brate, deda mi umro zbog toga ...