VICOTEKA

Šta je Zmaj?
• Zmaj je legendarno čudovište koje se hranilo devicama. Poslednji je umro od gladi.

Pregleda doktor pacijenta, pa mu kaže:
• Vaša bolest mi se uopšte ne dopada.
Pacijent mu odgovori:
• Žao mi je, ali nemam bolju!

Kada bi Grčka naplatila od naših pevača sve pesme koje su im ukrali, izašla bi iz krize za manje od nedelju dana.

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Fata nad stolom razvlači kore za pitu, nagla se i, da prostite, dobrano naguzila. Dоšao Mujo s posla, ugleda Fatu kako mlati guzovima, zadigne joj suknju i na brzaka kresne. Fata se okrene, pogleda u Muju i kaže:
• Ih, bolan, što si brz, već gotovo, a ni koru još nisam uspela razvuć!
A Mujo reče:
• Ma može i duže, samo žurim, trebo je Haso doć po bicikl!
Fata:
• Pa bio je već.
Mujo:
• I, jel se dugo zadržao?
Fata:
• Pa kako da ti kažem ... 4 kore!

• Izvinite, imate li šibicu?
• Nemam, ali izvolite upaljač ...
• Hvala, ali toliko retke zube ipak nemam!

Sećas se kada smo bili deca, kada smo se vozili u automobilu, i kad sam ja izbacio guzicu kroz prozor, a ti glavu, i svi su mislili da smo blizanci!

• Ženi sam rekao istinu, da viđam psihijatra. Onda je i ona meni rekla istinu, rekla je da viđa psihijatra, dva vodoinstalatera i keramičara.

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Ja nikada ne koristim žmigavac, ... šta je koga briga kuda ja idem!

Došla tašta u posetu kod kćerke i zeta. Pita je zet:
• Koliko ostajete?
Tašta odgovara:
• Dok Vam ne dosadim.
• Što tako kratko? - upita zet!